1-3. (а) Зашто је Исус Навин добар пример особе која је у животу донела исправну одлуку? (б) Шта треба да имамо на уму када доносимо неке одлуке?

„МОЖЕШ да бираш“ — како то лепо звучи. Човек који има могућност да бира у извесној мери може утицати на то у ком ће правцу тећи његов живот. То је као кад неко иде путем и дође до места на ком се тај пут рачва. Којим ће путем наставити? Вероватно ће изабрати пут који ће га брже довести до циља.

² Многе библијске личности су се налазиле у сличној ситуацији. На пример, Каин је морао да бира да ли ће попустити свом гневу или ће га контролисати (Пост. 4:6, 7). Исус Навин је морао да изабере да ли ће служити истинитом Богу или лажним боговима (Ис. Нав. 24:15). Његов циљ је био да остане близак са Јеховом и зато је изабрао пут који га је водио у том правцу. Каин није имао тај циљ и изабрао је пут који га је још више удаљио од Јехове.

³ Вероватно ћемо се и ми некада наћи на некој животној раскрсници. Тада треба да имамо на уму да је наш циљ да прославимо Јехову у свему што радимо и да ничему не дозволимо да нас удаљи од њега. (Прочитати Јеврејима 3:12.) У овом, као и у следећем чланку, размотрићемо седам подручја живота на којима не смемо дозволити ничему да нас удаљи од Јехове.

4. Зашто је посао важан део нашег живота?

⁴ Прави хришћани имају обавезу да издржавају себе и своју породицу. У Библији се каже да је онај ко се не брине за своје укућане гори од неверника (2. Сол. 3:10; 1. Тим.  5:8). Зато је посао важан део нашег живота, али ако нисмо опрезни, посао и каријера нас могу удаљити од Јехове. Како?

5. О чему треба да размишљамо пре него што прихватимо неки посао?

⁵ Претпоставимо да тражимо посао. Уколико живимо у земљи у којој је тешко доћи до посла, можда смо у искушењу да прихватимо прво што нам се понуди. Али шта ако на основу библијских начела видимо да тај посао није за нас? Или шта ако нам одузима много времена тако да не можемо да долазимо на састанке или да проводимо време са својом породицом? Да ли треба да прихватимо тај посао сматрајући да је боље ишта него ништа? Немојмо заборавити да се можемо удаљити од Јехове ако изаберемо погрешан пут (Јевр. 2:1). Како онда можемо донети исправне одлуке било да тражимо посао или да желимо да га променимо?

6, 7. (а) Које циљеве неко може имати када је реч о послу? (б) Који циљ ће нас приближити Јехови и зашто?

⁶ Као што смо раније споменули, задржимо у мислима свој циљ. Питајмо се: ’Шта очекујем од тог посла?‘ Ако нам је главни циљ да себи и својој породици омогућимо да служимо Јехови, он ће нас у томе и подржати (Мат. 6:33). Јехова зна како да нам помогне када изненада изгубимо посао или западнемо у финансијску кризу (Ис. 59:1). Он „зна како да људе који су му одани избави из кушње“ (2. Петр. 2:9).

⁷ Али шта ако нам је циљ да се обогатимо? Можда ћемо у томе и успети. Међутим, немојмо заборавити да тај „успех“ има своју цену, а она је често превисока. (Прочитати 1. Тимотеју 6:9, 10.) Сигурно ћемо се удаљити од Јехове ако нам новац и каријера постану најважнији у животу.

8, 9. О чему родитељи треба да размисле када је реч о њиховом ставу према послу? Објасни.

⁸ Ако си родитељ, размисли какав пример дајеш својој деци. Шта она мисле да ти је најважније у животу — посао или близак однос са Јеховом? Ако виде да велики нагласак стављаш на углед и богатство, да ли ће можда и она поћи тим лошим путем? Да ли ће можда изгубити поштовање према теби као родитељу? Једна млада сестра каже: „Откад знам за себе, мој отац је преокупиран послом. У почетку је изгледало да толико ради јер жели да његова породица има оно што је најбоље. Хтео је да будемо добро збринути. Али у задње време се нешто променило. Све више ради и затим доноси кући скупе ствари које нам нису неопходне. Зато смо постали познати као породица која има доста новца, а не као она која подстиче друге да служе Јехови. Више би ми значила његова подршка у духовном погледу него његов новац.“

⁹ Родитељи, немојте дозволити да се због посла удаљите од Јехове. Својим примером покажите деци да заиста верујете да је пријатељство са Јеховом много важније од новца (Мат. 5:3).

10. О чему једна млада особа треба да размишља пре него што изабере посао којим ће се бавити?

¹⁰ Ако си млада особа која размишља о томе чиме ће се бавити кад одрасте, како можеш донети добру одлуку? Као што смо већ видели, твоја одлука ће зависити од тога шта желиш у животу. Да ли ће ти школовање и запослење омогућити да више учиниш  за Јехову или ће те удаљити од њега? (2. Тим. 4:10). Да ли желиш да будеш попут људи у свету чија срећа зависи од тога колико им је дебео новчаник? Или желиш да имаш поуздање у Јехову какво је имао Давид, који је рекао: „Млад сам био и остарео сам, али нисам видео праведника остављеног, ни децу његову хлеб да просе“ (Пс. 37:25). Можемо да бирамо којим ћемо путем кренути. Али немојмо заборавити да ће нас један од њих удаљити од Јехове, а други ће нам омогућити најбољи живот који човек може имати. (Прочитати Пословице 10:22 и Малахију 3:10.) Који ћеш пут ти изабрати? *

11. Шта Библија каже о забави и рекреацији и шта не смемо заборавити?

¹¹ У Библији се не осуђује разонода, нити се каже да је то губљење времена. Апостол Павле је написао Тимотеју да вежбање може бити корисно (1. Тим. 4:8). Библија чак каже да постоји време „кад се смеје“ и „време кад се игра“ и препоручује нам да се довољно одмарамо (Проп. 3:4; 4:6). Међутим, уколико нисмо опрезни, рекреација и забава нас могу удаљити од Јехове. Како? Опасност лежи у томе какву забаву бирамо и колико времена трошимо на њу.

12. О чему треба да размислимо пре него што изаберемо неки облик забаве и рекреације?

¹² Као прво, размислимо о томе какву рекреацију и забаву треба да изаберемо. Сасвим сигурно постоје добри облици забаве. Међутим, много тога што се нуди јесте оно што Бог мрзи, укључујући и насиље, спиритизам и полни неморал. Зато треба добро да размислимо какву ћемо забаву изабрати. Како ће то утицати на нас? Да ли ће то у нама пробудити агресивност, такмичарски дух или национализам? (Посл. 3:31). Да ли је то скупа забава? Да ли би се други могли саблазнити? (Римљ. 14:21). С каквим људима ћемо доћи у контакт? (Посл. 13:20). Да  ли нас наводи да чинимо зло? (Јак. 1:14, 15).

13, 14. Зашто треба да размислимо колико времена трошимо на разоноду?

¹³ Треба да узмемо у обзир и колико нам времена одузима забава и рекреација. Питајмо се: ’Да ли на разоноду трошим толико времена да ми не остаје скоро ништа за службу проповедања и састанке?‘ Ако много времена посветиш забави и рекреацији, нећеш баш много у њима уживати. Заправо, више уживају у забави они који у њој не претерују. Зашто? Зато што знају да су предност дали најважнијим стварима, тако да се могу опустити без осећаја кривице. (Прочитати Филипљанима 1:10, 11.)

¹⁴ Иако можда изгледа да је забавно проводити толико времена у рекреацији, то нас може удаљити од Јехове. Једна двадесетогодишња сестра која се зове Ким осетила је то на својој кожи. „Ишла сам на сва дружења“, каже она. „Сваког викенда, од петка до недеље, било је неких дешавања. Међутим, схватила сам да има много важнијих ствари којима треба да посветим пажњу. На пример, пошто сам пионир, ујутру устајем у шест сати да бих ишла у службу проповедања, тако да не могу да остајем на забавама до један или два ујутру. Знам да нису сва дружења лоша, али она могу представљати велику сметњу.“ Она је схватила да на такве забаве не сме трошити превише времена.

15. Како родитељи могу помоћи својој деци да уживају у доброј забави?

¹⁵ Родитељи треба да се у материјалном, духовном и емоционалном погледу старају за своју децу. То такође значи да треба да се побрину за то да њихова деца уживају у слободном времену. Ако сте родитељи, немојте бити они који кваре расположење и сматрају да је сваки вид забаве лош. У исто време, чувајте се лоших утицаја (1. Кор. 5:6). Ако мало размислите, успећете да нађете нешто у чему ће цела ваша породица заиста уживати. * Тако ћете ви и ваша деца изабрати пут који ће вас приближити Јехови.

16, 17. У каквој су се ситуацији нашли многи родитељи и на основу чега знамо да Јехова разуме њихов бол?

¹⁶ Веза између родитеља и детета је толико јака да је Јехова користио управо тај однос да би показао какву љубав осећа према свом народу (Ис. 49:15). Зато је сасвим нормално да неко буде веома тужан када неки члан породице напусти Јехову. „Била сам очајна“, каже једна сестра чија је ћерка искључена. „Питала сам се зашто је напустила Јехову. Мислила сам да сам ја крива за то.“

¹⁷ Јехова зна колико је то болно. И он сам је ’осетио бол у срцу‘ када му је први човек окренуо леђа, а касније и већина људи која је живела пре Потопа (Пост. 6:5, 6). Они који тако нешто нису доживели вероватно не могу разумети колики је то бол. Међутим, не би било мудро да дозволимо да се удаљимо од Јехове зато што је неки члан наше породице искључен. Како да онда савладамо тугу која настаје кад неки члан породице напусти Јехову?

18. Зашто родитељи не треба да криве себе ако дете напусти Јехову?

¹⁸ Немојте кривити себе за оно што се догодило. Свака крштена  особа мора „носити свој терет“ и одлучити да ли ће служити Јехови (Гал. 6:5). На крају крајева, Јехова сматра преступника, а не вас, одговорним за одлуку коју је донео (Језек. 18:20). Немојте ни друге кривити. Поштујте начин на који Јехова дисциплинује свој народ. Одупирите се Ђаволу, а не старешинама које штите скупштину (1. Петр. 5:8, 9).

19, 20. (а) Како родитељи којима су деца искључена могу савладати своју тугу? (б) Чему треба да се надају?

¹⁹ Шта ће се догодити ако се љутимо на Јехову због онога што се десило нашем детету? То ће нас удаљити од Јехове. У суштини, тај члан породице треба да види да нам је Јехова важнији од свега — па чак и од породичних веза. Зато, да бисмо савладали тугу, трудимо се да сачувамо добар однос са Јеховом. Немојмо се изоловати од браће и сестара који верно служе Јехови (Посл. 18:1). Молимо се Јехови и искрено му рецимо како се осећамо (Пс. 62:7, 8). Немојмо тражити изговоре да бисмо контактирали са искљученим чланом породице, на пример преко мејла (1. Кор. 5:11). Будимо заокупљени духовним стварима (1. Кор. 15:58). Сестра коју смо раније цитирали каже: „Знам да морам да останем активна у служби и да останем духовно јака да бих могла да помогнем својој ћерки кад се врати Јехови.“

²⁰ Библија каже да се љубав ’свему нада‘ (1. Кор. 13:4, 7). Зато није погрешно надати се да ће се вољена особа вратити Јехови. Сваке године се многи који су искључени покају и врате у Јеховину организацију. Јехови је драго што су се покајали и ’спреман је да им опрости‘ (Пс. 86:5).

21, 22. Какве одлуке у животу желиш да доносиш?

²¹ Јехова је људима дао слободну вољу. (Прочитати Поновљене законе 30:19, 20.) Али уз ту слободу иде и одговорност. Сваки Божји слуга треба да се запита: ’Којим путем ја идем? Да ли сам дозволио да ме посао и каријера, рекреација и забава или породични односи удаље од Јехове?‘

²² Јехова ће увек волети свој народ. Међутим, ми се можемо удаљити од њега ако кренемо погрешним путем (Римљ. 8:38, 39). Али то не треба да се деси! Чврсто решимо да не дозволимо никоме и ничему да нас удаљи од Јехове. У следећем чланку ћемо говорити о још неким стварима којима не смемо дозволити да нас удаље од Јехове.