БИБЛИЈСКО НАЧЕЛО: „Ко ће бити гост у шатору [Божјем]? [...] Онај ко живи беспрекорно и поступа праведно, ко истину говори у срцу своме“ (Псалам 15:1, 2).

ЗАШТО СЕ ИСПЛАТИ? Већина људи цени поштење и честитост. Али шта се дешава када на непоштен начин могу доћи до нечега, а да се за то не сазна? Тада долази до изражаја оно што им је у срцу.

Ракел, чији је посао подразумевао и набавку робе, испричала је: „Неки добављачи су ми нудили ’провизију‘ ако склопим посао с њима. Али ја сам имала на уму библијско начело о поштењу и одбила сам. Моја шефица је то сазнала и њено поверење у мене је порасло.“

Да је Ракел пристала на ту примамљиву понуду, вероватно би неко време имала више новца. Али шта би се десило када би за то сазнао њен послодавац? Да ли би задржала посао? Какве би имала могућности за неко друго запослење? Међутим, њој су од тога важнији били чиста савест и самопоштовање. „Боље је изабрати добро име него велико богатство, и наклоност других боља је од сребра и злата“, пише у Пословицама 22:1.

Џеси је такође био поштен и поуздан радник, чиме је стекао добар глас код свог послодавца. До чега је то довело? Не само што је добио унапређење већ је могао и да сам организује своје радно време. Зато је имао више времена за своју жену и децу, као и за верске активности.

Неки послодавци траже раднике међу групама људи који су познати по поштењу. На пример, менаџер једне компаније на Филипинима писао је тамошњој подружници Јеховиних сведока и понудио посао припадницима њихове религије. Рекао је да су они „марљиви, поштени и савесни радници“. Наравно, сва заслуга припада Јехови Богу, који нас учи да ’мрзимо зло, а волимо добро‘ (Амос 5:15).