Природни гас — енергија за домаћинство

ПРИРОДНИ ГАС покрива више од 20 посто укупне светске потражње за енергијом. Одакле се добија? Шта је потребно да би био спреман за употребу? Колико га још има?

Многи научници верују да је природни гас настао пре више милиона година од остатака биљака и животиња, укључујући планктон. Према тој теорији, под дејством бактерија, притиска наталожених наслага и високе температуре из унутрашњости Земље, органски остаци су се током дугих периода претварали у фосилна горива — угаљ, гас и нафту. С временом је већи део тог гаса испунио шупљикаве стене, понекад стварајући огромне залихе, то јест гасна поља, која су била заробљена дубоко испод наслага непропусних стена. Нека од тих поља су веома велика и садрже више билиона кубних метара гаса. Како се откривају та налазишта?

Трагање за налазиштима гаса

Сателити са сензорима, системи за глобално позиционирање, сеизмичка рефлексија и компјутери умногоме су олакшали проналажење налазишта гаса. Сеизмичка рефлексија се темељи на принципу одбијања звука о слојеве стена у унутрашњости Земље, на основу чега се добија звучна слика онога што се налази испод површине. Истраживачи стварају звучне таласе користећи слабије експлозиве или пнеуматске машине постављене на посебна возила. Ти ударни таласи продиру у Земљину кору, одбијају се и затим враћају до мерних уређаја који их региструју. На основу тога, научници праве тродимензионалне компјутерске приказе структуре стена. Захваљујући тим приказима, откривају се могућа налазишта гаса.

Код подводних истраживања, звучни таласи се стварају тако што се у море испаљују компресован ваздух, пара или вода. Тако настају ударни таласи који стижу до морског дна и потом се враћају до хидрофона  који су дугим кабловима повезани с бродом за истраживање. И у овом случају, научници користе примљене сигнале да би направили компјутерске приказе за анализу.

Да би се оправдали трошкови вађења гаса, налазиште мора бити довољно велико. Геолози зато најпре одређују притисак у налазишту, као и његову запремину. Притисак се може прилично тачно одредити помоћу манометра. Међутим, много је теже прецизно одредити запремину. Један начин је да се измери првобитни притисак, испусти одређена количина гаса и затим поново измери притисак. Мали пад притиска значи да је налазиште велико, док велики пад указује да је налазиште мало.

Припремање гаса за употребу

Након вађења, природни гас се цевима спроводи до рафинерија где се из њега отклањају нежељени састојци попут угљен-диоксида, сумпор-водоника и сумпор-диоксида, као и водена пара која може изазвати корозију цеви. Природни гас се затим пречишћава на веома ниским температурама да би се отклонио незапаљиви азот и поново ослободили веома важни хелијум, бутан, етан и пропан. Крајњи производ је чист метан који је безбојан, без мириса и веома запаљив. Будући да је он природни производ, назива се и природни гас.

Да би се природни гас безбедно користио у домаћинствима, произвођачи му додају мале количине сумпорних једињења која имају јак мирис како би се брзо приметило цурење и затворио довод гаса пре него што дође до експлозије. Па ипак, природни гас је много чистије гориво од других фосилних горива као што су угаљ и нафта.

Ради лакшег транспорта, природни гас се понекад расхлађује на веома ниским температурама и претвара у течни природни гас. Бутан и пропан се обично претварају у течни нафтни гас који се у многим домаћинствима користи за кување. Течни нафтни гас такође служи као гориво за аутобусе, тракторе, камионе и друга возила. У хемијској индустрији, бутан и пропан се употребљавају за добијање пластике, растварача, синтетичких влакана и других органских производа.

Ограничене залихе

Попут осталих фосилних горива, ни природни гас није обновљив извор енергије. Према проценама, преостало је још око 45 посто залиха гаса. Уколико је то тачно, оне би према тренутној стопи потрошње могле потрајати још око 60 година. Међутим, у многим земљама се потрошња енергије стално повећава тако да данашње процене можда нису толико поуздане.

Вртоглави пораст индустријализације у неким земљама могао би навести на помисао да су Земљина природна богатства неисцрпна. Наравно, ту је и нуклеарна енергија, као и обновљиви извори енергије попут Сунца и ветра. Али, хоће ли они бити довољни да се подмире све веће потребе? Да ли ће бити штетни по околину и безбедни? Време ће показати.

[Дијаграм/Слика на 14. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Након вађења, природни гас се цевима спроводи до рафинерија где се прерађује ради употребе у домаћинствима и индустрији

[Дијаграм]

Налазиште гаса

Рафинерија

Компанија за дистрибуцију

[Слика на 13. страни]

Посебне машине стварају звучне таласе који продиру у Земљину кору и затим се враћају до мерних уређаја

[Слика на 13. страни]

Геолози анализирају тродимензионалне приказе направљене на основу звучних таласа

[Извори слика на 13. страни]

Горе: © Lloyd Sutton/Alamy; доле: © Chris Pearsall/Alamy