Пређи на садржај

Пређи на садржај

„Одгајан сам у атеистичком духу“

„Одгајан сам у атеистичком духу“

„Одгајан сам у атеистичком духу“

ФРАНТИШЕК Вискочил, професор на Карловом универзитету у Прагу, широм света је познат по својим истраживањима на пољу физиологије нервног система. Некада је био атеиста, а сада чврсто верује у Бога. У интервјуу који је дао за Пробудите се! професор Вискочил објашњава зашто је променио мишљење.

Какав је био ваш став према религији пре него што сте постали научник?

Одгајан сам у атеистичком духу, и мој отац је често исмевао свештенство. Дипломирао сам биологију и хемију 1963. године. Док сам се школовао сматрао сам да теорија еволуције добро објашњава разноликост живог света.

Реците нам нешто о вашој научној каријери.

На постдипломским студијама изучавао сам хемијска и електрична својства синапси. Изучавао сам и нервне ћелије, мембранске пумпе, трансплантацију и десензибилизацију. Резултати многих мојих истраживања су објављени, а неки од мојих чланака се користе у настави. Касније сам постао члан Чешке академије наука, чије чланове бирају постојећи академици. После „Плишане револуције“ која се одиграла у децембру 1989, постао сам професор на Карловом универзитету и било ми је омогућено да путујем на Запад да бих се упознао с колегама, од којих су неки добитници Нобелове награде.

Да ли сте и раније размишљали о Богу?

У извесном смислу јесам. Понекад сам се питао зашто многи високообразовани људи, међу којима су били и неки од мојих професора, верују у Бога иако се о томе нису отворено изјашњавали због комунистичког режима. За мене је Бог ипак био људска измишљотина. Био сам љут због зверстава почињених у име религије.

Како је дошло до тога да промените своје гледиште о еволуцији?

Почео сам да сумњам у теорију еволуције док сам проучавао синапсе. Задивила ме је изванредна сложеност ових наизглед једноставних спојева између нервних ћелија. Питао сам се како су синапсе и генетски обрасци по којима се оне формирају и функционишу могли настати случајно? То ми је било заиста нелогично.

Почетком 1970-их година био сам на предавању једног чувеног руског научника и професора. Он је рекао да живи организми не могу бити производ случајних мутација и природног одабирања. Тада га је неко из публике питао где онда пронаћи одговор. Професор је из џепа свог сакоа извадио малу Библију на руском, подигао је и рекао: „Прочитајте Библију, посебно причу о стварању која се налази у Постанку.“

После тога сам на ходнику питао професора да ли је озбиљно мислио оно што је рекао о Библији. Његов одговор је гласио отприлике овако: „Једна обична бактерија може да се подели отприлике сваких 20 минута и садржи на стотине различитих протеина, а сваки од њих се састоји од 20 врста амино-киселина формираних у ланце који могу бити изузетно дугачки. Да би бактерија еволуирала помоћу корисних мутација које се одвијају једна по једна требало би јој много више од три или четири милијарде година, колико живот постоји на земљи како кажу научници.“ Он је сматрао да оно што стоји у Постанку има много више смисла.

Како је на вас утицало то што је рекао тај професор?

Његова запажања, као и сумње које су ме мучиле покренуле су ме да дискутујем о тој теми с неколико колега и пријатеља који су били религиозни, али ми њихово размишљање није било уверљиво. Онда сам разговарао с једним фармакологом који је био Јеховин сведок. Он је три године мени и мојој супрузи Еми објашњавао Библију. Задивиле су нас две ствари. Као прво, традиционално „хришћанство“ заправо нема много тога заједничког с Библијом. Као друго, иако Библија није научна књига, она се слаже с науком.

Да ли вас је то што сте променили гледиште омело у вашем научном раду?

Ни најмање. Сваки добар научник мора бити објективан колико год је то могуће, без обзира на то у шта верује. Али вера је променила моју личност. На пример, некада сам био превише самоуверен, славољубив и поносан на своја научна достигнућа, а сада сам захвалан Богу за способности које имам. Некада сам задивљујуће конструкције у природи неоправдано приписивао слепом случају, а сада се и ја, попут многих других научника, питам: ’Како је Бог ово створио?‘

[Истакнути текст на 9. страни]

Попут многих других научника и ја се питам: ’Како је Бог ово створио?‘