Пређи на садржај

Пређи на садржај

Да ли би свет био бољи да нема религије?

Да ли би свет био бољи да нема религије?

Да ли би свет био бољи да нема религије?

НОВИ атеисти замишљају свет без религије као свет у ком нема бомбаша-самоубица, верских ратова нити телевизијских проповедника који пељеше своја стада. Да ли вам се свиђа та идеја да нема религије?

Пре него што одговорите, питајте се: ’На основу чега можемо закључити да би свет био бољи кад би сви били атеисти?‘ Размислите о следећем: Милион и по становника Камбоџе изгубило је живот док су Црвени Кмери покушавали да ту земљу претворе у марксистичку државу у којој људи неће веровати у Бога. А у Совјетском Савезу који је званично био атеистичка држава, за време владавине Јосифа Стаљина живот је изгубило на десетине милиона људи. Наравно, та злодела се не могу директно приписати атеизму, али она показују да атеистичка власт не гарантује мир и слогу.

Многи би се сложили с тим да је религија нанела људима много патње. Али да ли је Бог крив за то? Није. Он није крив као што ни произвођач аутомобила није крив ако неки возач доживи саобраћајну несрећу зато што у току вожње користи мобилни телефон. Има много тога што узрокује људску патњу, а религија није највећи узрок. Библија каже да је највећи узрок наслеђена несавршеност. „Сви су сагрешили и не одражавају Божју славу“ (Римљанима 3:23). Та склоност ка греху је разлог због чега су људи често себични, поносни, насилни и не желе да их спутавају морална мерила (Постанак 8:21). То исто наводи људе да оправдавају своје поступке и да прихватају веровања која не осуђују неисправно понашање (Римљанима 1:24-27). Исус Христ је с правом рекао да „из срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочења, хуле“ (Матеј 15:19).

Битна разлика

Сада морамо да направимо разлику између праве религије, то јест оне коју Бог одобрава, и криве религије. Исправан начин обожавања Бога треба да помогне људима да се боре против својих лоших склоности. Он треба да подстиче људе да показују самопожртвовану љубав, да буду у миру с другима, љубазни, добри, благи, да се савладавају, да буду верни брачном другу и да поштују једни друге (Галатима 5:22, 23). С друге стране, у кривој религији се често иде за оним што је популарно тиме што се људима ’говори оно што годи њиховим ушима‘, као што то каже Библија, и тако се толеришу неки лоши поступци које је Исус осудио (2. Тимотеју 4:3).

Да ли би и атеизам допринео томе да буде збрке у погледу тога шта је морално, а шта није? Ако нема Бога онда то значи да му нећемо полагати рачуне за оно што радимо, као и да не постоје „објективна мерила вредности која морамо да поштујемо“, каже професор права Филип Џонсон. Тако моралност постаје релативна, што значи да се свако води моралним мерилима која је сам одредио, ако их уопште и има. Нема сумње да такво размишљање атеизам чини привлачним за многе људе (Псалам 14:1).

Међутим, чињеница је да Бог неће довека толерисати неистину, било да је реч о атеизму или религији, а ни оне који је шире. * Он је обећао: „Честити [они који су морални и заступају истину о Богу] ће живети на земљи, и беспрекорни ће остати на њој. А зли ће бити истребљени са земље, и они који поступају неверно биће ишчупани из ње“ (Пословице 2:21, 22). Резултат ће бити нешто што није могао да оствари ниједан човек, ниједна људска филозофија нити институција — мир и срећа међу свим људима (Исаија 11:9).

[Фуснота]

^ Разумно библијско објашњење тога зашто Бог привремено допушта зло и патњу налази се у 11. поглављу књиге Шта Библија заиста научава?, коју су издали Јеховини сведоци.

[Оквир на 6. страни]

КАКО БОГ ГЛЕДА НА ЗВЕРСТВА ПОЧИЊЕНА ПОД ВЕЛОМ РЕЛИГИЈЕ

Земља која је у старо доба била дата Израелцима раније је припадала Хананцима, изопаченом и развратном народу у ком су инцест, хомосексуалност, полно општење са животињама, као и жртвовање деце, биле уобичајене појаве (Левитска 18:2-27). У књизи Archaeology and the Old Testament наводи се да су у ископинама „откривене гомиле пепела и остаци костура беба на гробљима која су се налазила око паганских олтара, што је указивало на то да је [жртвовање деце] било раширено“. Хананци су обожавали своје богове препуштајући се неморалним ужицима и истим тим боговима приносили на жртву своје прворођенце, каже се у књизи Halley’s Bible Handbook. У њој се још каже: „Археолози који су радили на ископинама хананских градова питају се како то да их Бог није уништио још раније.“

То што је Бог уништио Хананце данас нам служи као озбиљно упозорење да он неће заувек трпети зло које се чини у његово име. „[Бог] је одредио дан у ком намерава да суди свету по правди“ (Дела апостолска 17:31).

[Слике на 7. страни]

Зверства су чинили и религиозни људи и атеисти

Црква је подржавала Хитлера

Лобање жртава Црвених Кмера у Камбоџи

[Извор]

AP Photo