У БИБЛИЈСКО доба, младожења или његова породица су приликом уговарања брака плаћали цену за невесту младиној породици. Као средство плаћања користиле су се неке драгоцености, животиње или новац. Понекад се та цена могла платити и радом. Примера ради, Јаков се договорио с Лаваном да ради за њега седам година да би могао да се ожени његовом ћерком Рахелом (Пост. 29:17, 18, 20). Шта је била сврха тог обичаја?

Библиста Керол Мајерс каже: „Цена за невесту могла се сматрати надокнадом њеној породици, која због њене удаје не би више могла да рачуна на њену помоћ у пољопривредним пословима.“ Осим тога, плаћање цене за невесту доприносило је јачању веза између младине и младожењине породице. Захваљујући тим везама, могли су рачунати на узајамну подршку у тешким временима. Надаље, плаћање цене за невесту сматрало се веридбом и младић би се тиме обавезао да ће надаље он бринути о девојци и штитити је.

То што се плаћала цена за невесту не значи да је жена третирана као предмет који се могао купити или продати. У једној књизи која описује живот и обичаје у древном Израелу пише: „Због обавезе да се девојчиној породици да̂ одређена сума новца или њен еквивалент, могло би изгледати да је склапање брака у Израелу било попут трговине. Али ту се није радило о куповини жене. Новац се давао њеној породици као надокнада“ (Ancient Israel – Its Life and Institutions).

У неким земљама и данас постоји обичај да се плаћа цена за невесту. Кад удају ћерку, родитељи који служе Јехови биће разумни и неће тражити превелику цену за невесту (Фил. 4:5; 1. Кор. 10:32, 33). На тај начин показују да нису „похлепни за новцем“ (2. Тим. 3:2). Осим тога, ако не траже превише, њихов будући зет неће морати да одложи венчање док не заради довољно новца. Ако служи као пионир, неће бити принуђен да прекине са својом службом да би нашао посао с пуним радним временом како би зарадио довољно новца да плати цену за невесту.

У неким деловима света цена за невесту је регулисана законом. Родитељи који служе Јехови послушни су тим законима. Божја Реч подстиче хришћане да буду подложни властима и да поштују државне законе све док се они не косе с Божјим законима (Римљ. 13:1; Дела 5:29).