Пређи на садржај

Пређи на садржај

Волимо једни друге делом и истином

Волимо једни друге делом и истином

Немојмо волети само речју и језиком, него делом и истином! (1. ЈОВ. 3:18)

ПЕСМЕ: 106, 100

1. Која је најузвишенија врста љубави? (Видети слику на почетку чланка.)

ЉУБАВ је дар од Јехове, будући да потиче од њега (1. Јов. 4:7). Када се у Библији описује најузвишенија врста љубави, у изворном тексту се користи грчка реч агапе. У питању је љубав која се темељи на праведним начелима и која не укључује само осећања већ несебична дела у корист других. Према једној књизи, агапе се „може препознати по делима“. Таква љубав обогаћује наш живот и даје му прави смисао.

2, 3. Како је Јехова показао несебичну љубав према људима?

2 Јехова је показао љубав према људима чак и пре стварања првог брачног пара, Адама и Еве. То се види по томе што је створио земљу тако да људи на њој имају све што им је потребно да би уживали у животу. И не само то, пружио им је могућност да вечно живе. У свему томе није мислио на себе, већ на нас, људе.

3 Након што су Адам и Ева сагрешили, Јехова је на посебан начин показао несебичну љубав. Како? Тако што је потомцима тог бунтовног пара обезбедио Спаситеља, који ће дати свој живот као жртву за њихове грехе. То је учинио зато што је био сигуран да ће међу тим потомцима бити оних који ће се одазвати на његову љубав (Пост. 3:15; 1. Јов. 4:10). Штавише, оног тренутка када је обећао тог Спаситеља, Јехова је на то гледао као да је жртва за грехе већ принесена. Али то се десило тек око 4 000 година касније, када је Јехова, иако је то било веома болно за њега, допустио да његов јединорођени Син умре у корист свих људи (Јов. 3:16). Зар не треба да будемо захвални Јехови за тако несебичну љубав?

4. Како знамо да несавршени људи могу показивати несебичну љубав?

4 Да ли и ми, иако смо несавршени, можемо показивати несебичну љубав? Можемо, пошто нас је Јехова створио по својој слици. Иако нам због несавршености то није лако, није немогуће. Погледајмо неке примере. Авељ је показао несебичну љубав када је принео Јехови најбоље што је имао (Пост. 4:3, 4). Ноје је показао несебичну љубав према својим сународницима тако што им је деценијама проповедао Божју поруку, упркос томе што није било никаквог одазива (2. Петр. 2:5). Аврахам је показао љубав према Богу тако што није дозволио да га осећања спрече да буде послушан његовој заповести да жртвује свог сина, Исака (Јак. 2:21). Попут ових древних Божјих слугу, и ми желимо да покажемо љубав и онда када је то тешко.

ПРАВА ЉУБАВ НАСПРАМ ЛАЖНЕ

5. Како се показује права љубав?

5 Библија нас подстиче да волимо једни друге „делом и истином“ (1. Јов. 3:18). Да ли то значи да речи нису важне? Не, никако (1. Сол. 4:18). Права љубав се показује и речима, али и делима, поготово када је некоме потребна помоћ. На пример, када неки хришћанин оскудева у основним стварима неопходним за живот, њему нису довољне само лепе речи (Јак. 2:15, 16). Слично томе, љубав према Богу и ближњима се не показује само тако што се молимо Богу да пошаље више радника „на своју жетву“, већ тако што и ми свесрдно учествујемо у том делу (Мат. 9:38).

6, 7. (а) Шта је нелицемерна љубав? (б) Наведи неке примере лажне љубави.

6 Као што смо видели, апостол Јован је написао да волимо једни друге „делом и истином“. То значи да наша љубав мора бити нелицемерна (Римљ. 12:9; 2. Кор. 6:6). Не смемо да глумимо и издајемо се за нешто што нисмо, јер би то било као да у јавности носимо неку маску. Али можда се питамо: „Зар љубав уопште може бити лицемерна?“ У суштини, не може. Онда је то лажна љубав, нешто као безвредна копија праве љубави.

7 Погледајмо неке библијске примере лажне љубави. Један од њих је Сатана. Он се у еденском врту претварао да мисли на Евино добро, али је својим поступцима показао да је био себичан и лицемеран (Пост. 3:4, 5). Ту је и Ахитофел, Давидов саветник, који се показао као лажни пријатељ. Наиме, постао је издајник када је видео да ће му то донети користи (2. Сам. 15:31). Данас би се могло рећи да су то отпадници и сви они који стварају поделе у скупштини, јер се „слатким и ласкавим речима“ приказују као да су брижни, али су заправо себични (Римљ. 16:17, 18).

8. О ком питању треба да размислимо?

8 Лицемерна љубав је нешто изузетно срамно, будући да представља фалсификат Јеховине несебичне љубави. Такво лицемерство може завести људе, али не и Јехову. Заправо, Исус је рекао да ће сви они који су лицемерни бити најстроже кажњени (Мат. 24:51). Наравно, Јеховине слуге никада не желе да показују лицемерну љубав. Међутим, добро је да се питамо: „Да ли је моја љубав увек искрена, потпуно несебична и чиста?“ Погледајмо девет начина на које можемо показати нелицемерну љубав.

КАКО МОЖЕМО ПОКАЗАТИ ЉУБАВ „ДЕЛОМ И ИСТИНОМ“

9. На шта нас подстиче права љубав?

9 Служимо Јехови не скрећући пажњу на себе. Љубав према браћи треба да показујемо „у тајности“, то јест и онда када нас други не виде. (Прочитати Матеја 6:1-4.) Ананија и Сафира нису имали такав став. Наиме, не само што нису желели да њихово давање прилога прође незапажено већ су и пред другима преувеличали износ свог прилога. Због такве лажи и лицемерја били су кажњени смрћу (Дела 5:1-10). С друге стране, права љубав нас подстиче да служимо браћи, а да притом не звонимо на сва звона како смо нешто добро урадили или да обавезно очекујемо признање. У томе су нам диван пример браћа која помажу Водећем телу у припремању духовне хране. Они то чине анонимно, не скрећући пажњу на себе и не откривајући на ком су материјалу радили.

10. Како можемо да предњачимо у показивању поштовања другима?

10 Предњачимо у показивању поштовања другима. (Прочитати Римљанима 12:10.) Исус је поставио пример у показивању поштовања када је својим апостолима опрао ноге (Јов. 13:3-5, 12-15). Међутим, тек након што су примили свети дух, апостоли су разумели како у том погледу могу да се угледају на њега (Јов. 13:7). Можда се и ми морамо много трудити да бисмо били понизни попут Исуса и показивали поштовање према другима. Како то можемо чинити? Један начин је да не мислимо да смо нешто посебно због свог образовања, материјалног стања или задужења у Јеховиној организацији (Римљ. 12:3). Поштовање можемо показати и када не завидимо другима када добију неку похвалу за нешто, већ се радујемо с њима, чак и ако мислимо да смо и ми допринели томе и да заслужујемо признање.

11. Зашто наша похвала мора бити искрена?

11 Искрено похваљујмо своју браћу. Треба да тражимо прилике да похвалимо браћу, јер такве речи „изграђују друге“ (Еф. 4:29). Међутим, то што кажемо мора бити искрено, јер бисмо у супротном били лицемерни. На пример, тиме бисмо или ласкали или избегавали одговорност да дамо потребан савет (Посл. 29:5). Похвалити некога лично, а онда га иза леђа оговарати такође је лицемерно. Апостол Павле није упао у ту замку, већ је показивао праву љубав и искрено похваљивао друге. На пример, похвалио је хришћане у Коринту за оно што су добро чинили (1. Кор. 11:2). Међутим, када је то било потребно, није се устручавао да их јасно и љубазно посаветује на чему треба да раде (1. Кор. 11:20-22).

Љубав и гостопримство показујемо када помажемо браћи (Видети 12. одломак)

12. Како у пружању гостопримства показујемо праву љубав?

12 Будимо гостољубиви. Јехова нам заповеда да будемо великодушни према браћи и сестрама. (Прочитати 1. Јованову 3:17.) Међутим, важно је да то чинимо из чистих мотива, без трунке себичности. У том правцу је добро да се питамо: „Да ли позивам у госте само пријатеље, оне који можда имају нека задужења у организацији или оне који ми се некако могу одужити? С друге стране, да ли сам гостољубив и према онима које не познајем добро и који ми не могу никако узвратити?“ (Лука 14:12-14). Надаље, претпоставимо да је неки хришћанин запао у тешку ситуацију због лоших одлука или нам се никада није захвалио за указано гостопримство. Да ли и тада треба да будемо гостољубиви? Наравно, јер у Библији стоји: „Гостољубиво примајте једни друге, без гунђања“ (1. Петр. 4:9). Ако тако будемо чинили, осетићемо радост коју доноси давање из чистих мотива (Дела 20:35).

13. (а) Шта ће показати да ли је наша љубав права? (б) Како на практичне начине можемо помоћи духовно слабима?

13 Подржимо оне који су слаби. У Библији стоји следећа заповест: „Помажите слабима, будите дуготрпљиви са свима.“ То може испитати да ли је наша љубав права (1. Сол. 5:14). Како? Многи који су духовно слаби брзо ојачају своју веру, али с некима морамо имати више стрпљења и пружати им више подршке. То значи да с њима истрајно треба делити духовне мисли, позивати их у службу или их једноставно слушати. Поред тога, није добро да браћу делимо на „јаке“ и „слабе“, већ да увидимо да сви имамо јаче и слабије стране. Чак је и апостол Павле признао да је некада био слаб (2. Кор. 12:9, 10). Због тога нам је свима потребна подршка суверника.

14. Шта ћемо бити спремни да урадимо како бисмо задржали мир у скупштини?

14 Градимо мир. Пошто нам је мир у скупштини веома важан, учинићемо све да га не бисмо нарушили, чак и када мислимо да нас неки суверник није добро разумео или да је био неправедан према нама. (Прочитати Римљанима 12:17, 18.) Када се деси да ми неког повредимо, важно је да се искрено извинимо. На пример, нећемо рећи: „Жао ми је што се тако осећаш“, већ ћемо признати да смо и ми допринели томе да се особа лоше осећа. Зато ћемо рећи нешто попут: „Жао ми је што сам те повредио својим речима.“ Мир је нарочито важан у браку. Муж и жена не смеју да се у јавности претварају како се воле, а онда у приватности да избегавају да разговарају једно с другим, да користе грубе речи или чак физичко насиље.

15. Како можемо показати да искрено опраштамо?

15 Спремно опраштајмо. Како се види да смо опростили неком ко нас је повредио? Ако смо прешли преко оног што нас је повредило и више не гајимо озлојеђеност. Такође је важно да опраштамо и онима који можда нису свесни да су нас повредили. Како то можемо чинити? Библија нас подстиче да подносимо „једни друге с љубављу“ и истински се трудимо да одржимо јединство духа, у миру који нас повезује (Еф. 4:2, 3). Да бисмо могли искрено да опростимо, неопходно је да се не враћамо стално у мислима на оно што нам је особа учинила. Тако ћемо показати да не памтимо зло (1. Кор. 13:4, 5). Ако бисмо гајили озлојеђеност или љутњу, ризиковали бисмо да трајно угрозимо свој однос не само с оним ко нас је повредио већ и с Јеховом (Мат. 6:14, 15). Такође искрено опраштамо и онда када се молимо за оне који су нам згрешили (Лука 6:27, 28).

16. Како треба да гледамо на задужења која добијамо?

16 Жртвујмо своју добробит зарад других. Ако имамо нека задужења у Јеховиној служби, треба да их користимо како бисмо показали праву љубав. У томе нам може помоћи следећи библијски позив: „Нека нико не тражи своје добро, него добро другога“ (1. Кор. 10:24). На пример, браћа која служе у Помоћној служби на нашим конгресима и већим скуповима обично стижу на своје дужности пре других. Многи од њих не користе ту прилику да би заузели најбоља места за себе и своју породицу. Они су задовољни и с местима на мање повољном положају у делу где су задужени за одржавање реда. Тиме што су спремни да жртвују свој комфор, они показују несебичну љубав. У чему сви можемо опонашати њихов добар пример?

17. На шта ће права љубав навести неког ко је починио грех?

17 Предузмимо потребне кораке ако смо починили неки грех у тајности. Неки хришћани који су починили неки грех настоје да га прикрију како се не би осрамотили или разочарали друге (Посл. 28:13). Међутим, то није одраз љубави, будући да то штети не само оном ко је погрешио већ и другима. На пример, такав поступак може у скупштини спречити деловање светог духа и угрозити њен мир (Еф. 4:30). Зато ће права љубав навести оног ко је починио неки грех да се обрати старешинама како би му они помогли (Јак. 5:14, 15).

18. Колико је важна љубав?

18 Љубав је најважнија и најузвишенија особина (1. Кор. 13:13). По њој се могу препознати они који следе Исуса и служе Јехови, Богу од кога она и потиче (Еф. 5:1, 2). Павле је о важности љубави написао: „[Кад] љубави не бих имао, био бих ништа“ (1. Кор. 13:2). Зато и даље показујмо љубав не само речима већ и делом и истином.