Пређи на садржај

Пређи на садржај

Да ли сте знали?

Да ли сте знали?

Коју су улогу у библијско доба имали настојници?

У БИБЛИЈСКО доба, настојник је управљао туђим домаћинством или поседом. Хебрејска и грчка реч која се преводи као „настојник“ понекад се односи на надгледника или управитеља дома.

Док је Јосиф, син патријарха Јакова, био роб у Египту, његов господар га је поставио да буде управитељ његовог дома. Заправо, он је „све што је имао препустио у Јосифове руке“ (Пост. 39:2-6). Касније, када је и сам постао важна личност у Египту, Јосиф је поставио једног човека да управља његовим домом (Пост. 44:4).

У Исусовим данима, земљопоседници су углавном живели у градовима, далеко од својих имања. Зато су постављали настојнике да надгледају свакодневне послове које су обављали радници на тим имањима.

Ко је могао да буде настојник? Колумела, римски писац из првог века, сматрао је да роб који је постављен за надгледника или настојника треба да буде неко кога „искуство препоручује за тај посао“. То треба да буде неко ко „према другима неће бити ни попустљив ни немилосрдан“. Још је рекао: „За настојника је најважније да не мисли да све зна и да је спреман да научи нешто ново.“

Божја Реч користи пример настојника и онога што је радио како би указала на неке активности које се одвијају у скупштини. Примера ради, апостол Петар је подстакао хришћане да користе дарове које им је Бог дао да служе „једни другима“ као „добри настојници Божје незаслужене доброте“ (1. Петр. 4:10).

Исус се у причи која је забележена у Луки 16:1-8 такође осврнуо на улогу настојника. Штавише, у пророчанству о знаку своје присутности као Краља, својим следбеницима је обећао да ће поставити „верног и разборитог роба“, то јест „верног настојника“. Главни задатак тог настојника биће да током времена краја обезбеђује духовну храну Христовим следбеницима (Мат. 24:45-47; Лука 12:42). Срећни смо што смо међу онима који добијају публикације које верни настојник припрема за цео свет.