Пређи на садржај

Пређи на садржај

ИЗ НАШЕ АРХИВЕ

Догађај који је подстакао на ревност и љубав

Догађај који је подстакао на ревност и љубав

ТОГ петка преподне, септембра 1922, већ је полако постајало вруће у сали у којој се окупило 8 000 људи. Председавајући преподневног програма је рекао да свако може да изађе из сале, али не може да се врати у њу.

Након уводног дела програма под називом „Хвалимо службу“, у ком су певане теократске песме, на бину је изашао Џозеф Ратерфорд. Већина присутних је седела на свом месту и жељно ишчекивала шта ће се десити. Али пошто је било веома вруће, неки су се шетали. Брат Ратерфорд је љубазно замолио све присутне да седну и слушају. Кад је предавање почело, да ли је ико од присутних приметио велико платно, уредно намотано високо изнад бине?

Брат Ратерфорд је говорио на тему „Божје Краљевство је близу“. Око сат и по времена, његов снажан глас је одјекивао салом, док је говорио о томе како су древни пророци неустрашиво указивали на Божје Краљевство. На крају је упитао: „Да ли верујете да је славни Краљ почео да влада?“ Сви присутни су гласно узвикнули: „Да!“

„Онда се вратите на подручје за проповедање, ви синови Свевишњег Бога! Знајте, наш Краљ влада! Ви сте његови заступници. Зато објављујте, објављујте, објављујте“, громогласно је рекао брат Ратерфорд.

Пре него што је завршио реченицу, платно које је било намотано изнад бине одвило се и видео се натпис „Објављујте вест о Краљу и његовом Краљевству.“

„Усхићење је завладало међу присутнима“, присећао се Реј Боп, а Ана Гарднер је рекла да се кров тресао од аплауза. Надаље, брат Фред Тварош је рекао: „Сви присутни су устали као један.“ Још један брат, по имену Евангелос Скуфас, рекао је: „Као да нас је нека моћна сила подигла са седишта, па смо сви устали, с очима пуним суза.“

Многи су већ проповедали добру вест о Божјем Краљевству. Међутим, сада су добили додатни елан. Етел Бенекоф се присећа да су Истраживачи Библије као никада до тада били подстакнути да ревно проповедају и показују љубав. Одеса Так, која је тада имала 18 година, отишла је с тог конгреса одлучна да нешто предузме. Рекла је: „Нисам знала ни шта, ни како, ни где. Међутим, знала сам да желим да будем попут Исаије, који је рекао: ’Ево мене, мене пошаљи‘“ (Ис. 6:8). „Тог незаборавног дана“, рекао је Ралф Лефлер, „започела је велика акција објављивања Божјег Краљевства и она данас има светске размере.“

Није никакво чудо што је овај конгрес у Сидар Поинту постао важан догађај у нашој теократској историји. Брат Џорџ Гангас је рекао како је он на њега утицао: „Имао сам још већу жељу да не пропустим ниједан конгрес.“ Тако је и било. Џулија Вилкокс је написала: „Немам речи да опишем одушевљење које осетим сваки пут кад се у нашој литератури указује на тај конгрес у Сидар Поинту. Увек пожелим да кажем Јехови: ’Хвала ти, Јехова, што сам била присутна.‘“

Вероватно и ми у срцу носимо неки конгрес који је био посебан за нас, јер нас је испунио ревношћу и љубављу према нашем величанственом Богу и његовом Краљу. Док размишљамо о том конгресу, и ми смо подстакнути да кажемо Јехови: „Хвала ти, Јехова, што сам био присутан.“