Првих 60 минута бебиног живота представља пресудан период за њено прилагођавање. Зашто? Зато што је тада веома важно да мајка успостави блиску везу са својом бебом јер ће то драстично утицати на њен раст и развој. a

Шта мајку наводи да нежно брине о свом новорођенчету? Професорка Џенет Креншо у једном часопису објашњава да повишени ниво хормона окситоцина „након порођаја буди мајчинска осећања док она додирује, гледа и доји своју бебу“ (The Journal of Perinatal Education). Још један хормон који се том приликом лучи „помаже мајци да реагује на потребе своје бебе“ и појачава осећај задовољства у тој интеракцији. Зашто је то важно?

За тај близак однос између мајке и бебе заслужан је наш брижни Створитељ, Јехова Бог. b Краљ Давид је био захвалан Богу за своје рођење и за то што се осећао сигурно у наручју своје мајке. Он се у једној молитви овако изразио: „Теби су ме поверили од рођења, ти си мој Бог откако сам изашао из мајчине утробе“ (Псалам 22:9, 10).

РАЗМИСЛИТЕ О СЛЕДЕЋЕМ: Ако се Бог побринуо да мајка нежно брине о својој беби, зар није логично да је Богу стало до сваког од нас јер смо његова деца? (Дела апостолска 17:29).

Исус Христ, који познаје Створитеља боље од било кога другог, рекао је: „Зар се два врапца не продају за један новчић? Па ипак, ниједан од њих не падне на земљу, а да ваш Отац не зна за то. А вама су и све власи на глави избројане. Дакле, не бојте се, ви сте вреднији од много врабаца“ (Матеј 10:29-31).

Мало ко од нас обраћа пажњу на сваку птичицу коју види, а камоли на то када нека од њих падне на земљу. Али наш небески Отац примећује сваку од њих! А птице — па чак и много птица — никада му нису вредније од људи. Поука је јасна: Немој мислити да ниси важан Богу. Баш супротно, веома си му важан!

 Из Светог писма сазнајемо

• „Јеховине очи су на сваком месту, посматрају и зле и добре“ (ПОСЛОВИЦЕ 15:3).

• „Јеховине очи бдију над праведницима и његове уши чују њихов вапај“ (ПСАЛАМ 34:15).

• „Свим срцем ћу се радовати твојој верној љубави, јер си видео моју невољу. Ти знаш колико патим“ (ПСАЛАМ 31:7).

Да ли би се нешто променило у нашем животу ако бисмо знали да је Богу стало до нас и да с љубављу брине о нама? Највероватније би се променило, као што је то био случај с Ханом c из Енглеске. Она каже:

„Била сам убеђена да ме Јехова не воли и да не одговара на моје молитве. Мислила сам да је проблем у томе што ми недостаје вере. Имала сам осећај да ме кажњава и игнорише јер му нисам важна. Мислила сам да Богу није стало до мене.“

Међутим, Хана више не сумња у Јеховину бригу и љубав. Шта се променило? „Била је то постепена промена“, каже она. „Сећам се једног библијског говора од пре неколико година о Исусовој откупној жртви. Тај говор је снажно утицао на мене и помогао ми је да се поново уверим да ме Јехова воли. Сваки пут када је Јехова одговорио на моје молитве, расплакала бих се, јер сам схватила да ме ипак воли. Проучавајући Библију и на састанцима сазнала сам више о Јехови и његовим особинама и о томе шта осећа према нама. Сада јасно видим колико нас штити и воли, као и то колико је спреман да брине о сваком од нас појединачно.“

Ове Ханине речи су заиста охрабрујуће. Како и ми можемо бити сигурни да нас Бог разуме и да обраћа пажњу на наша осећања? О томе ће бити речи у наредном чланку.