Загађен ваздух може имати кобне последице по живот на земљи. Само један проценат светског становништва удише ваздух који удовољава безбедносним стандардима Светске здравствене организације.

Загађен ваздух је узрок многих респираторних и кардиоваскуларних болести, као и рака плућа. Такође је кривац и за превремену смрт око 7 000 000 људи сваке године.

Наша планета је створена са способношћу да одржава константну количину чистог ваздуха који је неопходан за опстанак свих живих организама. Природни процеси који су заслужни за то могу ефикасно да функционишу све док степен загађења не прелази неке границе. Погледајмо неколико примера.

• Свима нам је познато да шуме апсорбују угљен-диоксид из ваздуха. Међутим, мање је позната чињеница да приобална подручја на којима расте мангрово дрвеће чине то још боље. Мангрово дрвеће може апсорбовати пет пута више угљен-диоксида него кишне шуме.

• Недавне студије су показале да неке велике алге, као што је морска трава, не само да апсорбују угљен-диоксид из ваздуха већ га и закопавају. Листови морске траве имају мехуре који су испуњени ваздухом и захваљујући томе она може да плута и прелази велике раздаљине. Кад се нађе далеко од обале, мехури пуцају, морска трава пуна угљен-диоксида тоне на морско дно и ту угљен-диоксид остаје закопан вековима.

• Наша атмосфера има способност да се опорави од великог степена загађења, што је било очигледно током пандемије коронавируса. Током 2020. године, многе фабрике широм света су готово престале са радом и употреба моторних возила је сведена на минимум, што се одмах одразило на квалитет ваздуха. Према Светском извештају о квалитету ваздуха за 2020, више од 80 процената земаља које су обухваћене истраживањем известило је да је у јеку пандемије ваздух био чистији.

Власти захтевају од великих компанија да смање емисију штетних гасова. Осим тога, научници и даље откривају нове начине да се разграде штетне материје које настају као последица загађења. На пример, један процес подразумева да неки микроорганизми разграђују загађујуће материје и претварају их у нетоксичне супстанце. Такође, стручњаци саветују да се пешачи или вози бицикл уместо аута и да се штеди енергија у домаћинству.

Међутим, очигледно је да то није довољно, што је потврдио и извештај из 2022. који су саставиле међународне организације, међу којима су Светска здравствена организација и Светска банка.

У том извештају је стајало да је 2020. године трећина светског становништва углавном користила горива и уређаје који загађују ваздух. На многим подручјима само неколицина може себи да приушти нове шпорете и има могућност да користи неке друге врсте горива.

„Овако каже прави Бог Јехова, Створитељ неба [. . .] онај који је распростро земљу и начинио све што је на њој, онај који даје дах људима који живе на њој“ (Исаија 42:5).

Бог је створио ваздух који удишемо и природне процесе за његово пречишћавање. Пошто он има неограничену моћ и много воли људе, зар није логично закључити да ће нешто предузети поводом загађења ваздуха? Погледајте чланак „Бог обећава да ће наша планета опстати“.