Шта су свештеници у првом веку радили са крвљу жртвованих животиња?

СВЕШТЕНИЦИ у древном Израелу су сваке године приносили на хиљаде животиња на храмском олтару. Према јудејском историчару из првог века Јосифу Флавију, на Пасху се приносило више од 250 000 јагањаца, што значи да се проливало много крви (Лев. 1:10, 11; Бр. 28:16, 19). Где је сва та крв одлазила?

Археолози су открили сложен одводни систем на подручју Иродовог храма, који се користио све до његовог уништења 70. године. Пронашли су канал кроз који је, по свему судећи, отицала сва крв са подручја храма.

Погледајмо две одлике тог система које су доприносиле томе да олтар и подручје око олтара буду чисти.

• Отвори испод олтара. Опис тог одводног система се налази у Мишни, збирци усмених јудејских закона која је настала почетком трећег века. У њој пише: „У југозападном углу била су два отвора [...] у које је са западног и јужног дела олтара отицала крв помешана с водом и сливала се у канал који је водио у долину Кедрон.“ Једна књига која говори о историји Јудејаца на сличан начин описује сложен одводни систем који су археолози пронашли (The Cambridge His­to­ry of Judaism). На основу тих открића, археолози се слажу да је крв отицала највероватније кроз те отворе.

• Доток воде. Свештеницима је требала велика количина воде да би подножје олтара и одводни канал одржавали чистим. Због тога им је био неопходан константан доток чисте воде из града. Тај водоводни систем је обухватао канале, аквадукте, резервоаре и базене. Археолог Џозеф Патрих је рекао: „Сложен систем за довод чисте воде и одвод отпадних вода који је постојао на подручју храма јединствен је у старом свету.“