Друга Самуилова 19:1-43

  • Давид тугује за Авесаломом (1-4)

  • Јоав прекорава Давида (5-8а)

  • Давидов повратак у Јерусалим (8б-15)

  • Симеј моли за опроштај (16-23)

  • Мефивостеј недужан (24-30)

  • Варзелају указана част (31-40)

  • Свађа међу племенима (41-43)

19  Јоаву су јавили: „Краљ плаче и тугује за Авесаломом.“+  Тако се тог дана радост због победе претворила у жалост, јер су војници чули да краљ жали за својим сином.  Војска се тог дана тихо враћала у град,+ попут оних који се стиде јер су побегли из битке.  Краљ је покрио лице и на сав глас јадиковао: „Сине мој, Авесаломе! Авесаломе, сине мој, сине мој!“+  Тада је Јоав дошао код краља у кућу и рекао му: „Понизио си све своје слуге које су данас спасле твој живот и живот твојих синова+ и твојих ћерки,+ твојих жена и твојих иноча.+  Ти волиш оне који те мрзе, а мрзиш оне који те воле. Данас си показао да ти ништа не значе ни заповедници ни слуге. Јер сада видим да би ти било драже да је Авесалом жив, а да смо сви ми изгинули.  Зато сада изађи и охрабри* своје слуге, јер ако не изађеш, заклињем ти се Јеховом, ниједан човек неће остати ноћас уз тебе. То ће ти бити горе него сва зла која су те снашла од твоје младости па до данас.“  Тада је краљ устао и сео код градских врата. Целом народу је било јављено: „Краљ седи код врата.“ Тада је сав народ дошао пред краља. А Израелци су побегли својим кућама.+  Цео народ се по свим израелским племенима препирао, говорећи: „Краљ нас је избавио од наших непријатеља,+ избавио нас је од Филистеја, а сада је због Авесалома морао да побегне из земље.+ 10  Авесалом, ког смо помазали да нам буде краљ,+ погинуо је у бици.+ Зашто онда ништа не предузмете да вратите краља?“ 11  Краљ Давид је поручио свештеницима Садоку+ и Авијатару:+ „Овако кажите Јудиним+ старешинама: ’Зар желите да ваше племе буде последње које ће вратити краља у његов двор? Оно што се говори по Израелу дошло је и до краља у његов дом. 12  Ви сте моја браћа, ви сте моја крв*. Зашто да будете последњи који ће вратити краља?‘ 13  Амаси+ кажите: ’Ниси ли ти моја крв? Нека ме Бог најоштрије казни ако од сада ти не будеш војни заповедник уместо Јоава.‘ “+ 14  Тако је Давид придобио срца свих људи из Јудиног племена па су му сви као један поручили: „Врати се са свим својим слугама!“ 15  Тако је краљ кренуо назад и дошао до Јордана. А људи из Јудиног племена дошли су у Галгал+ у сусрет краљу да га преведу преко Јордана. 16  Симеј+ из Ваурима, син Гире из Венијаминовог племена, пожурио је да пође с људима из Јуде у сусрет краљу Давиду. 17  С њим је било 1 000 људи из Венијаминовог племена. А и Сива,+ слуга из Сауловог дома, пожурио је са својих 15 синова и 20 слугу како би дошао на Јордан пре краља. 18  Он* је прешао преко прелаза на Јордану да помогне краљевом дому да сви пређу реку и да учини шта год краљ буде желео. Гирин син Симеј поклонио се лицем до земље пред краљем када је он хтео да пређе Јордан. 19  Он је рекао краљу: „Нека ми мој господар не узме за грех и нека се не обазире на зло које је учинио твој слуга+ оног дана када је мој господар, краљ, отишао из Јерусалима. Нека то краљ не прима к срцу. 20  Твој слуга зна да је згрешио. Зато сам данас први дошао из целог Јосифовог дома у сусрет свом господару, краљу.“ 21  Тада је Серујин син Ависај+ рекао: „Зар Симеј не заслужује смрт зато што је проклињао Јеховиног помазаника?“+ 22  Али Давид је рекао: „Шта ви имате с тим, Серујини синови,+ па ми се данас противите? Зар да се данас неко погуби у Израелу? Зар ја не знам да сам данас опет краљ над Израелом?“ 23  Тада је краљ рекао Симеју: „Нећеш погинути.“ И краљ му се заклео да ће одржати реч.+ 24  Саулов унук Мефивостеј+ дошао је у сусрет краљу. Он није прао своје ноге, нити своју одећу и запустио је своју браду од оног дана када је краљ отишао па све до дана када се вратио у миру. 25  Када је дошао у Јерусалим у сусрет краљу*, краљ га је упитао: „Зашто ниси пошао са мном, Мефивостеје?“ 26  А он је одговорио: „Господару мој, краљу, ти знаш да сам хром.+ Рекао сам свом слуги:+ ’Оседлај ми магарца да га узјашем и пођем с краљем‘, али он ме је преварио. 27  Оклеветао је твог слугу пред мојим господарем, краљем.+ Али је мој господар, краљ, као анђео правог Бога. Зато учини како мислиш да је најбоље. 28  Мој господар, краљ, могао је да осуди на смрт цео дом мог оца, а ти си ипак поставио свог слугу са онима који једу за твојим столом.+ Како бих онда могао да се жалим краљу?“ 29  А краљ му је рекао: „Нема потребе да више причамо о томе. Ти и Сива поделите земљу.“+ 30  Тада је Мефивостеј рекао краљу: „Нека узме све! Мени је довољно то што се мој господар, краљ, вратио у миру у свој дом.“ 31  Варзелај+ из Галада дошао је из Рогелима да би испратио краља до Јордана. 32  Варзелај је био веома стар човек. Имао је 80 година. Пошто је био веома богат, снабдевао је краља храном док је краљ боравио у Маханаиму.+ 33  Краљ је рекао Варзелају: „Пођи са мном преко реке у Јерусалим па ћеш јести за мојим столом.“+ 34  Али Варзелај је рекао краљу: „Колико ми је још година живота остало, па да идем с краљем у Јерусалим? 35  Имам 80 година.+ Могу ли да разаберем шта је добро, а шта зло? Може ли твој слуга осетити укус онога што једе и пије? Могу ли још слушати глас певача и певачица?+ Зашто да онда твој слуга буде на терету мом господару, краљу? 36  Твом слуги је довољно што може да отпрати краља до Јордана. Зашто би ми краљ узвратио таквом наградом? 37  Молим те, допусти свом слуги да се врати, да умрем у свом граду, у ком је гроб мог оца и моје мајке.+ Ево твог слуге Химама,+ па нека он пође с мојим господарем, краљем. Учини за њега оно што мислиш да је добро.“ 38  Тада је краљ рекао: „Химам ће поћи са мном и ја ћу учинити за њега оно што мислиш да је најбоље. Шта год затражиш од мене, учинићу за тебе.“ 39  Тада су краљ и сви људи који су били с њим прешли Јордан. Краљ је пољубио Варзелаја+ и благословио га, а он се вратио у своје место. 40  Када је краљ прешао реку на путу за Галгал,+ с њим је био и Химам. Сви људи из Јудиног племена и половина израелског народа пратили су краља преко реке.+ 41  Тада су остали Израелци дошли пред краља и рекли му: „Зашто су наша браћа из Јудиног племена дошла без нашег знања и превела преко Јордана краља, његов дом и све његове људе?“+ 42  Тада су сви људи из Јудиног племена одговорили Израелцима: „Зато што је краљ у сродству с нама.+ Зашто се ви љутите због тога? Да ли смо јели на краљев трошак? Да ли нам је он дао неки дар?“ 43  Али Израелци су одговорили људима из Јудиног племена: „Нас је десет племена, па зато полажемо више права на Давида него ви. Зашто сте нас онда презрели? Зар није требало да ми вратимо краља?“ Али речи људи из Јуде биле су оштрије од речи Израелаца.

Фусноте

Дословно: „говори срцу“.
Дословно: „моја кост и моје месо“.
Или можда: „Они“.
Или можда: „Када је из Јерусалима отишао у сусрет краљу“.