Друга Самуилова 18:1-33

  • Авесаломов пораз и његова смрт (1-18)

  • Давид сазнаје за Авесаломову смрт (19-33)

18  Давид је пребројао људе који су били с њим и поставио над њима заповеднике над хиљадама и заповеднике над стотинама.+  Затим је једну трећину ставио под Јоавово заповедништво,+ једну трећину под заповедништво Јоавовог брата Ависаја,+ Серујиног сина,+ а једну трећину под заповедништво Итаја+ из Гата. Тада је краљ рекао својим људима: „И ја ћу поћи с вама!“  А они су рекли: „Ти не смеш ићи!+ Јер ако ми и побегнемо, они неће марити за то. Чак и да половина нас изгине, ни за то неће марити. Али ти вредиш као нас 10 000.+ Зато би било боље да нам помажеш из града.“  А краљ им је рекао: „Учинићу све што мислите да је добро.“ Тако је краљ стајао код градских врата, а сва војска излазила је у четама од по стотину и од по хиљаду људи.  Краљ је заповедио Јоаву, Ависају и Итају: „Чувајте ми сина Авесалома, мене ради.“+ Сва војска је чула шта је краљ рекао свим заповедницима за Авесалома.  Тако је војска изашла из града да би се сукобила са Израелцима, а битка се водила у Јефремовој шуми.+  На крају су Давидови људи+ поразили израелску војску+ и тог дана је погинуло много људи – њих 20 000.  Битка се водила по целом том подручју. Тог дана шума је прогутала више људи него мач.  На крају се и сам Авесалом нашао пред Давидовим људима. Авесалом је јахао на мазги, и када је она пролазила испод густе крошње једног великог дрвета, запео је главом за гране и остао да виси*, док је мазга коју је јахао отишла даље. 10  То је видео један човек, па је јавио Јоаву:+ „Видео сам Авесалома како виси на једном великом дрвету.“ 11  Јоав је одговорио том човеку: „Ако си га видео, што га ниси на месту убио? Тада бих ти драге воље дао десет сребрника и један појас.“ 12  Али човек је рекао Јоаву: „Када би ми дао и 1 000 сребрника, не бих подигао руку на краљевог сина, јер смо својим ушима чули да је краљ теби, Ависају и Итају заповедио: ’Сви ми чувајте сина Авесалома.‘+ 13  Да нисам послушао ту заповест и да сам га убио*, то се не би могло сакрити од краља, а ти се не би заузео за мене.“ 14  А Јоав је рекао: „Нећу ја овде да губим време с тобом!“ Затим је узео три стреле* и зарио их Авесалому у срце, док је он још био жив међу гранама великог дрвета. 15  Тада је пришло десет Јоавових слугу који су му носили оружје, па су дотукли Авесалома.+ 16  Тада је Јоав затрубио у рог и војска је престала да гони Израелце, јер је Јоав зауставио војску. 17  Затим су узели Авесаломово тело, бацили га у велику јаму усред шуме и набацали на њега велику гомилу камења.+ А сви Израелци су побегли својим кућама. 18  Док је био жив, Авесалом је себи подигао један стуб у Краљевој долини,+ јер је рекао: „Немам сина који би сачувао спомен на моје име.“+ Тако је тај стуб назвао по себи и све до данашњег дана он се зове Авесаломов споменик. 19  Садоков син Ахимас+ рекао је Јоаву: „Молим те, допусти ми да отрчим и јавим вест краљу, јер му је Јехова уделио правду тако што га је избавио од његових непријатеља.“+ 20  Али Јоав му је рекао: „Немој данас да носиш никакве вести. Можеш му пренети вести неки други дан, али данас немој носити никакве вести, јер је погинуо краљев син.“+ 21  Тада је Јоав рекао једном Хушанину:+ „Иди и јави краљу шта си видео.“ Хушанин се поклонио Јоаву и затим је отрчао. 22  Садоков син Ахимас још једном је замолио Јоава: „Молим те, пусти ме да отрчим за Хушанином, па нека буде шта буде.“ Али Јоав му је одговорио: „Зашто би ти, сине, трчао када немаш шта да јавиш?“ 23  Али он је рекао: „Допусти ми да идем, па нека буде шта буде.“ Тада му је Јоав одговорио: „Иди, трчи!“ Ахимас је отрчао путем кроз јорданску равницу* и претекао оног Хушанина. 24  Давид је седео између унутрашњих и спољашњих градских врата.+ Стражар+ се попео на зид, на кров изнад врата. Када је подигао поглед, угледао је једног човека како трчи. 25  Стражар је повикао и јавио то краљу, а краљ је рекао: „Ако је сам, значи да доноси неку вест.“ Човек се све више приближавао граду. 26  Тада је стражар угледао још једног човека како трчи. Стражар је повикао вратару: „Видим још једног човека како трчи!“ А краљ је рекао: „И то је гласник.“ 27  Стражар је рекао: „Први трчи као Садоков син Ахимас.“+ Краљ је рекао: „Он је добар човек и сигурно носи добру вест.“ 28  Тада је Ахимас повикао краљу: „Све је у реду!“ Тада му се поклонио лицем до земље. Затим је рекао: „Нека је хваљен Јехова, твој Бог, који је мом господару, краљу, предао људе који су се побунили* против њега!“+ 29  Али краљ је упитао: „Је ли добро мој син Авесалом?“ А Ахимас је одговорио: „Видео сам велико комешање када је Јоав послао краљевог слугу и мене*, али не знам шта је било.“+ 30  Краљ му је тада рекао: „Стани са стране и сачекај.“ И он је стао са стране. 31  Тада је стигао и онај Хушанин+ па је рекао: „Доносим ти ову вест, мој господару, краљу: Данас ти је Јехова уделио правду и избавио те из руку свих оних који су се побунили против тебе.“+ 32  Краљ је упитао Хушанина: „Је ли добро мој син Авесалом?“ А Хушанин је одговорио: „Нека сви непријатељи мог господара, краља, и сви који се буне против тебе и желе ти зло прођу као тај младић!“+ 33  То је потресло краља, па је плачући отишао у горњу собу изнад градских врата. Док је ишао, говорио је: „Сине мој, Авесаломе! Сине мој, сине мој, Авесаломе! Да сам барем ја умро уместо тебе, Авесаломе, сине мој, сине мој!“+

Фусноте

Дословно: „виси између неба и земље“.
Или: „Да сам поступио као издајник и погубио његову душу“.
Или можда: „копља“. Дословно: „штапа“.
То јест подручје које обухвата јужни део Јорданске долине и протеже се све до Сигора.
Дословно: „који су подигли своју руку“.
Дословно: „и твог слугу“.