Друга Самуилова 17:1-29
17 Ахитофел је затим рекао Авесалому: „Молим те, допусти ми да одаберем 12 000 људи, па да још ноћас кренем у потеру за Давидом.
2 Напашћу га док је уморан и слаб+ и уплашићу га. Тада ће се разбежати сви који су с њим, па ћу убити само краља,+
3 а цео народ довешћу назад теби. Ако човек кога тражиш умре, сви људи ће се вратити теби. Тада ће се цео народ умирити.“
4 Тај предлог се допао Авесалому и свим израелским старешинама.
5 Али Авесалом је рекао: „Позовите и Хусаја+ Архијанина да чујемо шта ће нам он рећи.“
6 Када је Хусај дошао, Авесалом му је рекао шта је Ахитофел саветовао. Затим га је упитао: „Да ли да урадимо како он каже? Ако не, реци нам шта ти мислиш.“
7 Тада је Хусај рекао Авесалому: „Савет који је дао Ахитофел овог пута није добар.“+
8 Хусај је још рекао: „Ти знаш да су твој отац и његови људи храбри+ и да су разјарени као медведица која је изгубила своје младунце у пољу.+ Осим тога, твој отац је ратник+ и неће ноћити с народом.
9 Он се сигурно већ сада крије у некој пећини* или на неком другом месту.+ Ако он први нападне, сви који то чују рећи ће: ’Поражени су они који су стали на Авесаломову страну!‘
10 Тада ће се уплашити и најхрабрији човек, чије је срце као у лава.+ Јер сви у Израелу знају да је твој отац ратник+ и да су његови људи неустрашиви.
11 Зато ја саветујем да се око тебе сакупе сви Израелци, од Дана до Вирсавеје,+ тако да их буде много као песка на морској обали,+ па их ти поведи у битку.
12 Напашћемо га где год да се налази и навалићемо на њега с војском које ће бити попут росе на земљи. Нећемо поштедети живот ни њему нити било коме од људи који су с њим.
13 Ако се повуче у неки град, сви Израелци донеће ужад, па ћемо уништити тај град и одвући његове рушевине у речну долину. Од њега неће остати ни каменчић.“
14 Тада су Авесалом и сви Израелци рекли: „Савет Хусаја Архијанина бољи+ је од Ахитофеловог савета!“ Наиме, Јехова је одлучио да се осујети Ахитофелов савет,+ иако је био добар. Јехова је то учинио како би навукао зло на Авесалома.+
15 Затим је Хусај рекао свештеницима Садоку и Авијатару:+ „Ахитофел је то и то саветовао Авесалому и израелским старешинама, а ја сам им саветовао то и то.
16 Зато сада брзо поручите Давиду: ’Ову ноћ немој остати крај речних прелаза у пустом крају, него одмах пређи на другу страну реке, да не би настрадао и ти и сви који су с тобом.‘ “+
17 Јонатан+ и Ахимас+ су били код Ен-Рогила,+ јер су се плашили да би их неко могао видети ако уђу у град. Једна слушкиња је дошла код њих и пренела им вести, а они су затим отишли да то јаве краљу Давиду.
18 Али спазио их је један младић и јавио то Авесалому. Њих двојица су брзо побегли и дошли у Ваурим,+ у кућу једног човека који је у дворишту имао бунар, па су се спустили у тај бунар.
19 А жена тог човека раширила је један покривач преко отвора бунара и расула по њему здробљено зрневље, тако да се ништа није могло приметити.
20 Авесаломове слуге су дошле у кућу те жене и упитале је: „Где су Ахимас и Јонатан?“ А жена им је одговорила: „Отишли су према реци.“+ Они су их тражили, али их нису нашли па су се вратили у Јерусалим.
21 Када су они отишли, Ахимас и Јонатан су изашли из бунара и отишли да обавесте краља Давида. Пренели су му шта је Ахитофел саветовао Авесалому и рекли: „Зато идите одавде и брзо пређите преко реке.“+
22 Давид и сви људи који су били с њим одмах су прешли Јордан. Када је свануло, сви су били на другој страни Јордана.
23 Када је Ахитофел видео да нису поступили према његовом савету, оседлао је магарца и отишао својој кући у свој град.+ Након што је издао потребне заповести својим укућанима,+ обесио се.+ Тако је Ахитофел умро и сахранили су га у гробу његових предака.
24 Давид је за то време стигао у Маханаим,+ а Авесалом је прешао Јордан са свим Израелцима.
25 Авесалом је поставио Амасу+ над војском уместо Јоава.+ Амаса је био син једног Израелца који се звао Итра и Авигеје,+ Насове ћерке, која је била сестра Серује, Јоавове мајке.
26 Израелци и Авесалом улогорили су се на подручју Галада.+
27 Када је Давид стигао у Маханаим, дошли су Насов син Совије из Раве+ која је припадала Амонцима, затим Амилов син Махир+ из Лодевара и Варзелај+ из Рогелима у Галаду,
28 и донели простирке, посуде, земљано посуђе, пшеницу, јечам, брашно, пржено зрневље, боб, сочиво, печено семење,
29 мед, маслац, овце и сир*. Све су то донели за јело+ Давиду и људима који су били с њим, јер су мислили: „Народ је у пустињи огладнео, уморио се и ожеднео.“+
