Друга Самуилова 16:1-23

  • Сива клевеће Мефивостеја (1-4)

  • Симеј проклиње Давида (5-14)

  • Авесалом прихвата Хусаја (15-19)

  • Ахитофелов савет (20-23)

16  Када је Давид прешао врх горе,+ у сусрет му је дошао Мефивостејев+ слуга Сива+ с два оседлана магарца натоварена с 200 хлебова, 100 колача од сувог грожђа*, 100 колача од летњег воћа* и великим ћупом вина.+  Краљ је упитао Сиву: „Зашто си то донео?“ А Сива је одговорио: „Магарци су да краљева породица јаше на њима, хлеб и летње воће људима за јело, а вино за пиће онима који се уморе у пустињи.“+  Краљ је упитао: „А где је унук* твог господара?“+ Сива је одговорио краљу: „Остао је у Јерусалиму, говорећи: ’Данас ће ми Израелци вратити краљевство мог деде*.‘ “+  Тада је краљ рекао Сиви: „Ево, све што припада Мефивостеју од сада је твоје.“+ А Сива је рекао: „Клањам ти се! Нека будем достојан твоје милости, мој господару, краљу!“+  Када је краљ Давид дошао до Ваурима, одатле је изашао један човек од Сауловог рода који се звао Симеј,+ Гирин син. Он га је проклињао док му се приближавао.+  Затим је почео да баца камење на краља Давида и на све његове слуге, као и на остале људе и ратнике који су били краљу здесна и слева.  Симеј га је проклињао говорећи: „Одлази! Одлази, убицо! Ништаријо!  Јехова ти враћа јер си пролио крв Сауловог дома, на чији си престо сео! Јехова је предао краљевство у руке твом сину Авесалому. Сада те је снашла невоља јер си крив за крвопролиће!“+  Тада је Серујин син+ Ависај рекао краљу: „Зар да овај мртав пас+ проклиње мог господара, краља?+ Молим те, допусти ми да одем тамо и скинем му главу.“+ 10  Али краљ је одговорио: „Шта ви имате с тим, Серујини синови?+ Нека ме проклиње,+ јер му је Јехова рекао+ да ме проклиње. Ко онда сме да му каже: ’Зашто то радиш?‘ “ 11  Давид је рекао Ависају и свим својим слугама: „Ево, мој син, моја крв, хоће да ме убије,+ па како онда не би овај Венијаминов син!+ Пустите га нека ме проклиње, јер му је Јехова тако рекао! 12  Можда ће Јехова видети моју невољу,+ па ће Јехова клетве којима ме овај данас засипа претворити у благослов.“+ 13  Давид је са својим људима наставио даље путем, а Симеј је ишао обронком брда упоредо с њим и проклињао га,+ бацајући на њега камење и дижући велику прашину. 14  На крају су краљ и сви људи који су били с њим стигли исцрпљени на своје одредиште и ту су се окрепили. 15  За то време су Авесалом и сви Израелци који су били уз њега стигли у Јерусалим. И Ахитофел+ је био с њим. 16  Када је Хусај+ Архијанин,+ Давидов пријатељ*, дошао пред Авесалома, поздравио га је речима: „Живео краљ!+ Живео краљ!“ 17  Тада је Авесалом рекао Хусају: „Зар тако показујеш верност и љубав* свом пријатељу? Зашто ниси отишао с њим?“ 18  А Хусај је одговорио Авесалому: „Нисам отишао јер сам на страни оног кога је изабрао Јехова, ови људи и сви остали Израелци. Уз њега ћу остати. 19  Уосталом, коме ћу служити? Зар не његовом сину? Као што сам служио твом оцу, тако ћу служити и теби.“+ 20  Авесалом је затим рекао Ахитофелу: „Посаветуј ме+ шта да радимо.“ 21  Тада је Ахитофел рекао Авесалому: „Спавај са иночама свог оца+ које је он оставио да пазе на двор.+ Тада ће сви Израелци чути да си се замерио свом оцу, па ће те сви који су с тобом још више подржавати.“ 22  Тако су на крову+ разапели шатор за Авесалома и он је спавао са иночама свог оца+ наочиглед свих Израелаца.+ 23  У то време су Ахитофелови+ савети били цењени као да долазе од правог Бога. Тако су и Давид и Авесалом гледали на сваки Ахитофелов савет.

Фусноте

Реч је о пресованом сувом грожђу које је изгледало као колач.
Вероватно смокава, а можда и урми.
Дословно: „син“.
Дословно: „оца“.
Или: „саветник“.
Или: „показујеш верну љубав“.