Друга Самуилова 14:1-33

  • Јоав и жена из Текоје (1-17)

  • Давид прозире Јоавову намеру (18-20)

  • Авесалому дозвољено да се врати (21-33)

14  Серујин син+ Јоав приметио је да Авесалом+ недостаје краљу.  Тада је Јоав послао слуге у Текоју+ да доведу једну домишљату жену, па јој је рекао: „Претварај се да си у жалости, обуци одећу коју носе ожалошћени и немој се мазати уљем.+ Понашај се као жена која већ дуго жали за неким ко је умро.  Затим иди код краља и кажи му ово што ћу ти рећи.“ И Јоав јој је рекао шта да каже.  Жена из Текоје дошла је пред краља, поклонила му се лицем до земље и рекла: „Краљу, помози ми!“  Краљ ју је упитао: „Шта ти се догодило?“ А она је одговорила: „Ја сам удовица, муж ми је умро.  Твоја слушкиња је имала два сина. Њих двојица су се посвађала у пољу, а није било никог да их раздвоји, па је један од њих ударио другог и убио га.  Сада се сва родбина подигла против твоје слушкиње и говори: ’Предај нам оног који је убио свог брата да га погубимо јер је одузео живот свом брату,+ макар тиме погубили наследника!‘ Они ће угасити последњу искру која тиња на нашем огњишту*, па мом мужу неће оставити ни имена ни потомства на земљи.“  Тада је краљ рекао жени: „Иди својој кући, а ја ћу наредити шта да се уради у твом случају.“  Жена из Текоје рекла је краљу: „Господару мој, краљу, нека на мене и на породицу мог оца падне кривица*, а краљ и његов престо нека буду недужни.“ 10  Краљ је рекао: „Ако ти неко нешто каже, доведи га мени и више те никада неће узнемиравати.“ 11  А она је рекла: „Краљу, сети се Јехове, свог Бога! Молим те да крвни осветник+ не учини још веће зло и погуби ми другог сина.“ Краљ је на то одговорио: „Заклињем се Јеховом, живим Богом,+ твом сину ниједна длака с главе неће пасти на земљу.“ 12  Али жена је рекла: „Молим те, допусти да твоја слушкиња каже још нешто свом господару, краљу.“ А он је рекао: „Кажи!“ 13  Жена је рекла: „Зашто си онда решио да учиниш нешто слично, на штету Божјег народа?+ Када краљ овако говори, сам себе осуђује што није вратио свог сина ког је прогнао.+ 14  Сви ћемо умрети и бићемо као вода која се пролије на земљу и више се не може сакупити. Али Бог не одузима живот*, него тражи разлоге да онај који је прогнан не буде заувек прогнан. 15  Ја сам дошла да ово кажем краљу, свом господару, јер су ме људи уплашили. Зато је твоја слушкиња помислила: ’Обратићу се краљу. Можда ће краљ учинити оно што га његова робиња замоли. 16  Краљ ће можда послушати мене, своју робињу, па ће ме избавити из руку човека који жели да мене и мог јединог сина затре и лиши нас наследства које нам је Бог дао.‘+ 17  Зато је твоја слушкиња помислила: ’Нека ме утеши реч мог господара, краља‘, јер мој господар, краљ, уме да разликује добро и зло као анђео правог Бога. Нека Јехова, твој Бог, буде с тобом.“ 18  Тада је краљ одговорио жени: „Молим те, одговори ми на оно што ћу те питати, немој ништа крити од мене.“ А жена је рекла: „Нека говори мој господар, краљ.“ 19  Тада ју је краљ упитао: „Да ли те је Јоав наговорио на ово?“+ А жена је одговорила: „Заклињем ти се*, мој господару, краљу, све је управо тако како је рекао мој господар, краљ. Твој слуга Јоав послао је твоју слушкињу код тебе и рекао јој да ти каже све ово. 20  Твој слуга Јоав учинио је то да би ти другачије сагледао ствари, али мој господар је мудар као анђео правог Бога и зна све што се догађа у земљи.“ 21  Тада је краљ рекао Јоаву: „Добро, учинићу тако.+ Иди и доведи назад мог сина Авесалома.“+ 22  Јоав се поклонио краљу лицем до земље и захвалио краљу. Рекао је: „Данас је твој слуга схватио да је стекао твоју наклоност, мој господару, краљу, јер је краљ поступио по речи свог слуге.“ 23  Тада је Јоав отишао у Гесур+ и довео Авесалома у Јерусалим. 24  Међутим, краљ је рекао: „Нека се врати својој кући, али нека се не појављује преда мном.“ Тако се Авесалом вратио својој кући, али није долазио пред краља. 25  У целом Израелу није било човека кога су због лепоте толико хвалили као што су хвалили Авесалома. Од главе до пете на њему није било мане. 26  Када се шишао – а морао је да се шиша крајем сваке године јер му је коса била претешка – коса с његове главе била је тешка 200 сикала*, по краљевској мери*. 27  Авесалому су се родила три сина+ и једна ћерка по имену Тамара. Она је била веома лепа. 28  Авесалом је живео у Јерусалиму две године, али није долазио пред краља.+ 29  Зато је Авесалом позвао Јоава да дође јер је хтео да га пошаље код краља, али он није хтео да дође. Позвао га је и други пут, али он опет није хтео да дође. 30  На крају је Авесалом рекао својим слугама: „Јоав има њиву с јечмом поред моје њиве. Идите и запалите је!“ Тако су Авесаломове слуге запалиле њиву. 31  Тада је Јоав отишао код Авесалома у кућу и упитао га: „Зашто су твоје слуге запалиле моју њиву?“ 32  Авесалом је одговорио Јоаву: „Ево, поручио сам ти: ’Дођи овамо да те пошаљем код краља да му кажеш: „Зашто сам се вратио из Гесура?+ Боље би ми било да сам тамо и остао. Допусти ми да те видим, краљу, па ако сам нешто скривио, погуби ме!“ ‘ “ 33  Јоав је отишао код краља и пренео му све то. Тада је краљ позвао Авесалома. Он је дошао пред њега па је клекнуо и поклонио му се лицем до земље. Краљ је затим пољубио Авесалома.+

Фусноте

То јест последњу наду за наставком породичне лозе.
То јест кривица за грех који је њен син починио.
Или: „душу“.
Или: „Тако жива била твоја душа“.
Око 2,3 килограма. Видети Додатак Б14.
Вероватно је реч о стандардном тегу који се чувао у краљевској палати или је постојао „краљевски“ сикал који се разликовао од обичног.