2. Коринћанима 10:1-18

  • Павле брани своју службу (1-18)

    • Оружје нашег ратовања није телесно (4, 5)

10  А ја, Павле, лично вас преклињем Христовом благошћу и добротом,+ ја, који остављам слаб утисак кад сам међу вама,+ али сам строг према вама кад нисам међу вама.+  Молим вас, кад будем код вас, немојте ме приморавати да будем строг и да предузмем оштре мере против неких који сматрају да ми живимо по телу.  Јер иако живимо у телу, не водимо рат по телу.  Јер оружје нашег ратовања није телесно,+ него је то моћно оружје које нам је Бог дао+ за рушење онога што је снажно утврђено.  Јер рушимо погрешна размишљања и сваку охолост која је у супротности са знањем о Богу,+ обуздавамо сваку мисао да би се покорила Христу  и спремни смо да казнимо сваку непослушност,+ чим ваша послушност буде потпуна.  Ви судите по спољашњости. Ако је неко уверен да је Христов, нека поново размисли о овоме: као што је он Христов, тако смо и ми.  Јер кад бих се и мало више хвалио овлашћењем које нам је Господ дао да вас изграђујемо, а не да вас рушимо,+ не бих се постидео.  Не желим да помислите да својим писмима покушавам да вас уплашим. 10  Јер неки кажу: „Његова писма имају тежину и снажна су, али кад је ту, делује незнатно, а речи су му безвредне.“ 11  Нека такви размисле о овоме: какви смо на речима у писмима кад нисмо код вас, такви ћемо бити и на делу кад будемо код вас.+ 12  Јер се не усуђујемо да се сврстамо међу неке који сами себе препоручују,+ нити да се упоређујемо с њима. Они себе процењују по сопственим мерилима и упоређују се сами са собом, чиме неразумно поступају.+ 13  А ми се нећемо хвалити оним што је изван наших граница, него оним што је унутар граница подручја које нам је Бог одредио, а које обухвата и вас.+ 14  Заиста, ми не идемо преко својих граница кад долазимо код вас, јер ми смо они који су први стигли до вас с добром вешћу о Христу.+ 15  Не хвалимо се оним што је изван наших граница, туђим трудом, него се надамо да ће, с растом ваше вере, наш рад доносити све више плода унутар нашег подручја. Тада ће наша достигнућа бити још већа, 16  па ћемо и у другим местима објављивати добру вест, како се не бисмо хвалили оним што су други већ учинили на свом подручју. 17  „А ко се хвали, нека се хвали Јеховом*.“+ 18  Јер Јехова* не признаје онога који сам себе препоручује,+ него онога кога он препоручује.+

Фусноте

Видети Додатак А5.
Видети Додатак А5.