Прва Самуилова 30:1-31

  • Амаличани пљачкају и спаљују Сиклаг (1-6)

    • Поуздање у Бога даје снагу Давиду (6)

  • Давидова победа над Амаличанима (7-31)

    • Давид избавља заробљене (18, 19)

    • Давидова одредба о подели плена (23, 24)

30  Трећег дана, Давид и његови људи су стигли у Сиклаг+ и видели су да је град разорен и спаљен, јер су Амаличани+ били у пљачкашком походу на југу* и у Сиклагу. 2  Амаличани су заробили жене+ и све који су били тамо, од најмањег до највећег. Никог нису убили, већ су их одвели са собом и отишли својим путем. 3  Када су Давид и његови људи дошли у град, видели су да је град спаљен и да су њихове жене, њихови синови и њихове ћерке одведени у заробљеништво. 4  Тада су Давид и људи који су били с њим заплакали на сав глас и тако су плакали док им није понестало снаге. 5  Биле су заробљене и обе Давидове жене – Ахиноама из Језраела и Авигеја, удовица Навала из Кармила.+ 6  Давид је био на великој муци јер су људи говорили да ће га каменовати, пошто су сви били огорчени зато што су изгубили своје синове и ћерке. Али Давид се охрабрио јер се поуздао у Јехову, свог Бога.+ 7  Тада је Давид рекао свештенику Авијатару,+ Ахимелеховом сину: „Молим те, донеси ефод.“+ Авијатар је донео ефод. 8  Давид је упитао Јехову:+ „Да ли да кренем у потеру за тим разбојницима? Да ли ћу их стићи?“ А он му је одговорио: „Крени у потеру јер ћеш их сигурно стићи и избавићеш заробљенике.“+ 9  Давид је одмах кренуо са 600 људи+ који су били с њим и дошли су до долине* Восор. Тамо су морали да оставе неке људе. 10  Давид је наставио потеру с 400 људи, а 200 њих је остало јер су били толико изнемогли да нису могли да пређу долину Восор.+ 11  У пољу су наишли на једног Египћанина и довели су га код Давида. Дали су му хлеб и воду да једе и пије. 12  Затим су му дали колач од сувих смокава и два колача од сувог грожђа*. Када је то појео, вратила му се снага*, јер три дана и три ноћи није ништа ни јео ни пио. 13  Давид га је упитао: „Чији си ти слуга и одакле си?“ А он му је одговорио: „Ја сам Египћанин, роб једног Амаличанина, али ме је мој господар оставио јер сам се пре три дана разболео. 14  Напали смо јужни део* земље Херетеја,+ подручје Јуде и јужни део* Халевове земље,+ а Сиклаг смо спалили.“ 15  Давид га је упитао: „Хоћеш ли ме одвести до тих разбојника?“ А он му је одговорио: „Закуни ми се Богом да ме нећеш погубити и да ме нећеш предати мом господару, па ћу те одвести до њих.“ 16  Тако га је он одвео до њих. Они су се били раширили по целом том крају, једући, пијући и славећи зато што су отели велики плен из филистејске земље и Јудине земље. 17  Давид их је напао у зору и убијао их до вечери. Нико није умакао,+ осим 400 људи који су побегли на камилама. 18  Тако је Давид вратио све што су Амаличани отели+ и избавио је обе своје жене. 19  Ништа нису изгубили, ни мало ни велико. Избавили су своје синове и ћерке и узели сав плен.+ Давид је вратио све што су им били отели. 20  Узео је сву њихову ситну и крупну стоку. Његови људи су је гонили пред својом стоком и говорили су: „Ово је Давидов плен.“ 21  Давид се вратио до оних 200 људи који због изнемоглости нису могли да иду с њим и који су остали код долине Восор.+ Они су изашли у сусрет Давиду и људима који су били с њим. Када је Давид дошао код њих, поздравио их је. 22  Тада су сви зли и покварени људи од оних што су ишли с Давидом рекли: „Пошто нису ишли с нама, нећемо им дати ништа од плена који смо вратили. Нека свако од њих узме само своју жену и децу, па нека иде.“ 23  Али Давид је рекао: „Браћо моја, не чините тако са оним што нам је Јехова дао. Он нас је заштитио и дао нам у руке разбојнике који су нас напали.+ 24  Зар би ико могао да се сложи с тим што сте рекли? Онај ко је остао код пртљага треба да добије исти део као и онај који је ишао у битку.+ Сви треба да добију једнако.“+ 25  Од тог дана то је постало пропис и закон у Израелу све до данашњег дана. 26  Када се Давид вратио у Сиклаг, послао је део плена Јудиним старешинама које су му биле пријатељи и поручио им је: „Ово је дар за вас од плена који смо узели од Јеховиних непријатеља.“ 27  Тако је послао дар онима у Ветиљу,+ онима у Рамоту на југу*, онима у Јатиру,+ 28  онима у Ароиру, онима у Сифмоту, онима у Естемоји,+ 29  онима у Рахалу, онима у јерамеилским градовима,+ онима у кенејским градовима,+ 30  онима у Орми,+ онима у Хор-Асану, онима у Атаху, 31  онима у Хеврону+ и у свим местима у која је Давид долазио са својим људима.

Фусноте

Или: „Негев“. То јест јужни део Јудине земље.
Видети Речник појмова, „Вади“.
Реч је о пресованим сувим смоквама и сувом грожђу који су изгледали као колач.
Дословно: „дух“.
Или: „Негев“.
Или: „Негев“.
Или: „у Негеву“.