Прва Самуилова 20:1-42
-
Јонатанова верност Давиду (1-42)
20 Давид је побегао из Најота у Рами и дошао код Јонатана па га упитао: „Шта сам учинио?+ Шта сам скривио и у чему сам згрешио твом оцу па хоће да ме убије*?“
2 А Јонатан му је одговорио: „Ти нипошто+ нећеш умрети. Мој отац не чини ништа, ни велико ни мало, а да ми то не каже. Зашто би он крио тако нешто од мене? То се неће догодити.“
3 Али Давид је рекао: „Твој отац сигурно зна да сам стекао твоју наклоност,+ па мисли: ’Јонатан не треба ништа да зна о томе, да не би био жалостан.‘ Заклињем се пред Јеховом, живим Богом, и пред тобом*, само ме корак дели од смрти!“+
4 Тада је Јонатан рекао Давиду: „Учинићу за тебе све што желиш.“
5 Давид је рекао Јонатану: „Сутра је празник младог месеца+ и ја бих морао да седим с краљем и да једем с њим. Ти ме пусти да одем, а ја ћу се сакрити у пољу до прекосутра увече.
6 Ако твој отац примети да ме нема, реци му: ’Давид ме је замолио да га пустим да одмах оде у свој град Витлејем+ да би са својом породицом принео годишњу жртву.‘+
7 Ако он каже: ’Добро!‘, тада твој слуга може бити миран. Али ако се разгневи, знај да ми спрема зло.
8 Покажи верну љубав свом слуги,+ јер си са својим слугом склопио савез пред Јеховом.+ Али ако сам у нечему погрешио,+ онда ме ти убиј. Зашто би ме предао свом оцу?“
9 Јонатан му је одговорио: „Никада ти не бих учинио тако нешто! Зар ти не бих јавио кад бих сазнао да је мој отац решио да ти учини зло?“+
10 Тада је Давид упитао Јонатана: „Ко ће ми јавити ако ти твој отац оштро одговори?“
11 Јонатан му је одговорио: „Хајде, изађимо у поље.“ Тада су обојица отишла у поље.
12 Јонатан је рекао Давиду: „Нека Јехова, Израелов Бог, буде сведок да ћу до сутра или прекосутра сазнати шта мој отац мисли. Ако си у милости мог оца, послаћу некога да ти то јави.
13 Али ако ти мој отац спрема зло, нека ме Јехова најоштрије казни ако ти то не јавим и ако те не пустим да одеш у миру. Нека Јехова буде с тобом,+ као што је био с мојим оцем.+
14 И зар ми нећеш показивати верну љубав какву показује Јехова све док сам жив, па чак и након што умрем?+
15 Немој никада ускратити своју верну љубав мојим потомцима,+ ни онда када Јехова истреби све Давидове непријатеље с лица земље.“
16 Јонатан је склопио савез с Давидовим домом, рекавши: „Нека Јехова казни Давидове непријатеље.“
17 Тако је Јонатан замолио Давида да му потврди заклетву на темељу своје љубави према њему, јер га је Јонатан волео као самог себе.+
18 Јонатан му је рекао: „Сутра је празник младог месеца+ и приметиће се да те нема, јер ће твоје место бити празно.
19 А прекосутра ће већ свима бити очигледно да ниси ту. Зато иди тамо где си се био сакрио пре неки дан* и остани тамо код камена.
20 А ја ћу одапети три стреле према камену као да гађам мету.
21 Послаћу слугу па ћу му рећи: ’Иди и пронађи стреле.‘ Ако кажем слуги: ’Ено, стреле су ти са ове стране, донеси их!‘, онда се можеш вратити јер је све добро по тебе и нема опасности. Заклињем ти се Јеховом, живим Богом!
22 Али ако младићу кажем: ’Ено, стреле су тамо даље од тебе!‘, ти онда иди, јер те Јехова шаље одавде.
23 Што се тиче обећања које смо дали један другом,+ нека Јехова заувек буде сведок између нас.“+
24 Тако се Давид сакрио у пољу. Када је дошао празник младог месеца, краљ је сео за сто да једе.+
25 Као и обично, сео је на своје место, уза зид. Јонатан је био наспрам њега, Авенир+ је седео поред Саула, а Давидово место било је празно.
26 Саул није ништа рекао тог дана, јер је мислио: „Нешто се догодило па није чист,+ мора да је нечист.“
27 Сутрадан, дан после празника младог месеца, Давидово место је и даље било празно. Тада је Саул упитао свог сина Јонатана: „Зашто Јесејев син+ није дошао на оброк ни јуче ни данас?“
28 Јонатан је одговорио Саулу: „Давид ме је замолио да га пустим да оде у Витлејем.+
29 Рекао је: ’Молим те, допусти ми да идем јер моја породица приноси жртву у граду и брат ми је поручио да дођем тамо. Зато, ако сам стекао твоју наклоност, молим те, пусти ме да идем и видим се са својом браћом.‘ Зато није дошао за краљев сто.“
30 Тада се Саул жестоко разгневио на Јонатана и рекао му: „Бунтовниче! Зар мислиш да не знам да си се удружио с Јесејевим сином на своју срамоту и на срамоту своје мајке?
31 Јер све док је Јесејев син жив, нећеш се утврдити ни ти ни твоје краљевство.+ Зато сада пошаљи људе да ми га доведу, јер он мора да умре.“+
32 Али Јонатан је упитао свог оца Саула: „Зашто мора да умре?+ Шта је учинио?“
33 На то је Саул бацио своје копље на њега да га прободе.+ Тада је Јонатану било јасно да је његов отац решио да убије Давида.+
34 Јонатан је одмах устао од стола веома љут. Тог другог дана младог месеца није ништа јео јер је био жалостан због Давида+ и зато што га је отац понизио.
35 Јонатан је сутрадан ујутру изашао у поље, као што се договорио с Давидом, а с њим је ишао и један млади слуга.+
36 Јонатан је рекао свом слуги: „Молим те, потрчи и нађи стреле које ћу одапети.“ Слуга је потрчао, а он је одапео стрелу тако да је прелетела преко њега.
37 Када је слуга дошао до места где је била стрела коју је Јонатан одапео, Јонатан је довикнуо слуги: „Зар није стрела тамо даље од тебе?“
38 Затим је Јонатан повикао за слугом: „Брже! Пожури! Не застајкуј!“ Јонатанов слуга је покупио стреле и вратио се код свог господара.
39 Само су Јонатан и Давид знали шта то значи, а слуга није ништа знао о томе.
40 Тада је Јонатан дао своје оружје слуги и рекао му: „Иди, однеси то у град.“
41 Када је слуга отишао, Давид је устао са оближњег места које је било на јужној страни и поклонио се три пута лицем до земље. Онда су се изљубили и обојица су плакала, а нарочито Давид.
42 Јонатан је рекао Давиду: „Иди с миром, јер смо се обојица заклели+ у Јеховино име када смо рекли: ’Нека Јехова заувек буде сведок између мене и тебе, и између мог потомства и твог потомства.‘ “+
Тада је Давид отишао одатле, а Јонатан се вратио у град.
