Рута 4:1-22

  • Воз у улози откупитеља (1-12)

  • Воз и Рута добијају сина Овида (13-17)

  • Давидов родослов (18-22)

4  Воз је отишао на градска врата+ и тамо сео. Тада је наишао онај откупитељ, о коме је Воз говорио.+ Воз га је позвао: „Човече*, дођи овамо и седи!“ Он је дошао и сео.  Затим је Воз узео десет градских старешина+ и рекао: „Седите овде.“ И они су сели.  Воз је тада рекао откупитељу:+ „Нојемина, која се вратила из моавске земље,+ мора да прода њиву која је припадала нашем брату Елимелеху.+  Мислио сам да то треба да ти јавим и да ти кажем: ’Купи њиву пред становницима и старешинама мог народа.+ Ако желиш да је откупиш, откупи је. Али ако не желиш да је откупиш, кажи ми да знам, јер ти први имаш право на откуп, а иза тебе долазим ја.‘ “ Он је одговорио: „Хоћу, откупићу је.“+  Тада је Воз рекао: „Оног дана кад купиш њиву од Нојемине, мораш је купити и од Моавке Руте, жене умрлога, тако да умрломе сачуваш име на његовом наследству.“+  На то је откупитељ рекао: „Не могу да је откупим јер бих упропастио своје наследство. Ти је откупи мојим правом откупа, јер је ја не могу откупити.“  А у старо време у Израелу је био обичај да се сваки откуп и размена потврде на следећи начин: човек је морао да изује своју сандалу+ и да̂ је другоме. Тако се у Израелу потврђивао договор.  Зато је откупитељ, када је рекао Возу: „Ти је купи за себе“, изуо своју сандалу.  Тада је Воз рекао старешинама и свим људима: „Ви сте данас сведоци+ да од Нојемине купујем све што је било Елимелехово и све што је било Хелеоново и Малоново. 10  И Моавку Руту, Малонову удовицу, узимам за жену да сачувам име умрломе на његовом наследству,+ да се његово име не би заборавило међу његовом браћом и нестало међу становницима његовог града*. Ви сте данас томе сведоци.“+ 11  На то су сви људи који су били на градским вратима и старешине рекли: „Сведоци смо! Нека Јехова учини да жена која дође у твој дом буде као Рахела и као Лија, од којих је потекао израелски народ.+ Буди благословљен у Ефрати+ и стеци добро име* у Витлејему.+ 12  Нека твоја породица, преко потомства које ће ти Јехова дати од ове младе жене,+ буде као породица Фареса,+ кога је Тамара родила Јуди.“ 13  Тако је Воз узео Руту и она му је постала жена. Он је имао односе с њом, а Јехова јој је дао да затрудни и родила је сина. 14  Тада су жене говориле Нојемини: „Нека је хваљен Јехова, који те данас није оставио без откупитеља. Нека се име овог детета објави у Израелу! 15  Оно те је вратило у живот и бринуће о теби у твојој старости, јер га је родила твоја снаха, која те воли+ и која ти је боља од седам синова.“ 16  Нојемина је узела дете у наручје и од тада је бринула о њему*. 17  Тада су му жене из суседства дале име. Рекле су: „Нојемини се родио син!“ Назвале су га Овид.+ Он је отац Јесеја,+ Давидовог оца. 18  Ово су Фаресови потомци*:+ Фаресу се родио Есрон;+ 19  Есрону се родио Арам; Араму се родио Аминадав;+ 20  Аминадаву+ се родио Насон; Насону се родио Салмон; 21  Салмону се родио Воз; Возу се родио Овид; 22  Овиду се родио Јесеј,+ а Јесеју се родио Давид.+

Фусноте

Или: „Ти, тај и тај“. Име овог човека се намерно не спомиње.
Дословно: „с градских врата његовог места“.
Дословно: „прогласи своје име“.
Или: „постала његова дадиља“.
Или: „Ово су нараштаји Фаресових потомака“.