Римљанима 7:1-25

  • Ослобођени Закона (1-6)

  • „Не бих схватио шта је грех да није било Закона“ (7-12)

  • Борба против греха (13-25)

7  Зар не знате, браћо – говорим онима који познају законе – да је Закон господар човеку док је човек жив?  Тако је удата жена законом везана за мужа док је он жив, али ако он умре, ослобођена је мужевљевог закона.+  Дакле, док јој је муж жив, биће названа прељубницом ако се уда за другог човека.+ Али ако јој муж умре, ослобођена је његовог закона, и није прељубница ако се уда за другог човека.+  Тако сте и ви, браћо моја, посредством Христове жртве* ослобођени Закона*, како бисте припали другоме,+ ономе који је ускрснуо из мртвих.+ Тако доносимо плод који је Богу на славу.+  Јер кад смо живели по жељама тела, Закон је открио да су те жеље деловале у нашем телу и доносиле плод који води у смрт.+  А сада смо ослобођени Закона+ јер нас више не спутава*, да бисмо били робови на нови начин, по духу,+ а не на стари начин, по писаном закону.+  Дакле, шта ћемо рећи? Да ли је Закон грех? Нипошто! Али никада не бих схватио шта је грех да није било Закона.+ На пример, не бих схватио шта је похлепа* да Закон није рекао: „Не пожели.“+  А грех је, због те заповести, искористио прилику да у мени створи сваку врсту похлепе, јер је грех без Закона био мртав.+  У ствари, ја сам био жив док није било Закона. Али кад је стигла заповест, грех је оживео, а ја сам умро.+ 10  И схватио сам да заповест, која је требало да води у живот,+ води у смрт. 11  Јер грех је, због те заповести, искористио прилику да ме заведе и убије преко ње. 12  Ипак, Закон је сам по себи свет и заповест је света и праведна и добра.+ 13  Дакле, да ли ме је оно што је добро одвело у смрт? Нипошто! Али грех ме је, да би се показао као грех, посредством онога што је добро одвео у смрт.+ Тако се преко заповести показало колико је грех штетан.+ 14  Јер знамо да је Закон духован, а ја сам телесан, продат у ропство греху.+ 15  Јер не разумем шта радим. Не чиним оно што желим, него оно што мрзим. 16  А ако чиним оно што не желим, слажем се да је Закон добар. 17  Али онда то не чиним више ја, него грех који пребива у мени.+ 18  Јер знам да у мени, то јест у мом телу, не пребива ништа добро. Јер желим да чиним добро, али нисам у стању да то чиним.+ 19  Јер не чиним добро, које желим, него зло, које не желим. 20  А ако чиним оно што не желим, онда то не чиним више ја, него грех који пребива у мени. 21  Налазим, дакле, овај закон у себи: кад желим да чиним добро, у мени је зло.+ 22  Мој унутрашњи човек заиста ужива у Божјем закону,+ 23  али у свом телу видим други закон који ратује против закона мог ума+ и заробљава ме законом греха+ који је у мом телу. 24  Јадан сам ти ја човек! Ко ће ме избавити од тела које ме води у такву смрт? 25  Захваљујем Богу преко Исуса Христа, нашег Господа! Ја, дакле, умом робујем Божјем закону, а телом закону греха.+

Фусноте

Дословно: „тела“.
Дословно: „умрли Закону“.
Дословно: „јер смо умрли ономе што нас је спутавало“.
Или: „пожуда“.