Псалми 22:1-31

  • Од очаја до песме захвалности

    • „Боже мој, зашто си ме оставио?“ (1)

    • „Бацају жреб за моју одећу“ (18)

    • „Хвалићу те усред окупљеног мноштва“ (22,25)

    • Цела земља поклониће се Богу (27)

Хоровођи. За „Кошуту у зору“*. Давидова песма. 22  Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?+ Зашто си далеко и не спасаваш ме?Зашто не чујеш моје вапаје?+  2  Боже мој, дању те зовем, а ти се не одазиваш,+ни ноћу не престајем да те зовем.  3  А ти си свет,+окружен си хвалама целог Израела.  4  У тебе су се уздали наши очеви,+веровали су ти и ти си их избављао.+  5  Теби су вапили и били су спасени,у тебе су се уздали и нису се разочарали*.+  6  А мени се људи ругају и презиру мекао да сам црв, а не човек.+  7  Сви који ме виде подсмевају ми се,+одмахују главом и подругљиво говоре:+  8  „Уздао се у Јехову. Нека га он спасе! Нека га избави, кад му је тако драг!“+  9  Ти си ме извадио из мајчине утробе,+уливао си ми сигурност још док сам био на њеним грудима. 10  Теби су ме поверили од рођења,ти си мој Бог откако сам изашао из мајчине утробе. 11  Немој бити далеко од мене, јер је невоља близу,+а осим тебе нема никога да ми помогне.+ 12  Опколило ме је мноштво младих бикова,+окружили су ме јаки бикови с Васана.+ 13  На мене отварају уста,+као лавови који ричу и раздиру плен.+ 14  Разливам се као вода,све моје кости се раздвајају. Срце ми је постало као восак,+топи се дубоко у мени.+ 15  Нема више снаге у мени, постао сам као разбијена земљана посуда*,+језик ми се лепи за непце.+Положио си ме у смртни прах.+ 16  Непријатељи су ме опколили као пси,+окружили су ме као гомила зликоваца,+навалили су као лав на моје руке и ноге.+ 17  Могао бих да избројим све своје кости.+ Они гледају и зуре у мене. 18  Међу собом деле моје хаљинеи бацају жреб за моју одећу.+ 19  Али ти, Јехова, немој бити далеко.+ Ти си моја снага, похитај да ми помогнеш.+ 20  Спаси ме од мача,мој живот* од пасјих шапа, јер ми је драгоцен.+ 21  Спаси ме од лављих чељусти+ и од рогова дивљих бикова,услиши ме и спаси ме. 22  Објавићу твоје име својој браћи,+хвалићу те усред окупљеног мноштва*.+ 23  Ви који се Јехове бојите, хвалите га! Сви који сте потомство Јаковљево, славите га!+ Дубоко га поштујте, сви који сте потомство Израелово. 24  Јер он не презире патњу невољника, нити му је она мрска.+Није окренуо лице од њега,+ услишио га је кад му је завапио за помоћ.+ 25  Хвалићу те усред окупљеног мноштва,+испунићу своје завете пред онима који те се боје. 26  Кротки* ће јести и наситиће се,+они који траже Јехову хвалиће га.+ Нека живе* заувек. 27  Људи из свих крајева света сетиће се Јехове и обратиће се њему,и сви народи* поклониће се пред њим.+ 28  Јер краљевска власт припада Јехови,+он влада над народима. 29  Сви богати на земљи јешће и поклониће му се,сви који силазе у прах пашће на колена пред њим,нико од њих не може сачувати свој живот*. 30  Њихови потомци ће му служити,наредни нараштај слушаће о Јехови. 31  Они ће доћи и причаће о његовој праведности. Причаће о његовим делима народу који ће се тек родити.

Фусноте

Вероватно је реч о мелодији или о начину извођења.
Или: „осрамотили“.
Или: „Моја снага се осушила као комад грнчарије“.
Дословно: „моје једино“. Овај израз се односи на његову душу, то јест живот.
Или: „усред скупштине“. Видети Речник појмова.
Или: „Скромни; понизни; благи“.
Дословно: „Нека ваше срце живи“.
Или: „племена свих народа“.
Или: „своју душу“.