Псалми 137:1-9
137 Седели смо поред вавилонских река+
и плакали сећајући се Сиона.+
2 По тополама усред Вавилонаповешали смо своје харфе.+
3 Они који су нас заробили тражили су да певамо,+ругали су нам се и тражили да их забављамо:
„Певајте нам неку песму о Сиону.“
4 Како да певамо Јеховину песмуу туђој земљи?
5 Ако те заборавим, Јерусалиме,нека моја десница заборави све што зна*.+
6 Нека ми се језик залепи за непцеако те заборавим,ако ми Јерусалим
не буде највећа радост.+
7 Сети се, Јехова,како су Едомци оног дана кад је Јерусалим пао говорили:
„Срушите га! Срушите га до темеља!“+
8 Кћери вавилонска, ти која ћеш ускоро бити опустошена,+благо оном ко те казнии учини ти онако како си ти учинила нама.+
9 Благо оном ко зграби твоју децуи разбије их о стене.+
Фусноте
^ Или можда: „нека ми се десница осуши“.
