Постанак 50:1-26

  • Јосиф сахрањује Јакова у Ханану (1-14)

  • Јосиф уверава своју браћу да им је опростио (15-21)

  • Јосифови последњи дани и његова смрт (22-26)

    • Јосиф тражи да се његове кости однесу из Египта (25)

50  Тада је Јосиф загрлио свог оца,+ бризнуо у плач над њим и пољубио га.  Затим је Јосиф заповедио својим слугама, лекарима, да балсамују+ његовог оца. Тако су лекари балсамовали Израела.  За то им је требало 40 дана, јер је обично толико трајало балсамовање. Египћани су га оплакивали 70 дана.  Кад су прошли дани оплакивања, Јосиф је рекао фараоновим дворанима: „Ако сам стекао вашу наклоност, реците фараону:  ’Мој отац ми је рекао:+ „Ја ћу ускоро умрети.+ Закуни ми се да ћеш ме сахранити у гробу+ који сам за себе ископао у хананској земљи.“+ Зато те молим, дозволи ми да одем и сахраним свог оца, а онда ћу се вратити.‘ “  Фараон му је на то рекао: „Иди и сахрани свог оца као што си му се заклео.“+  Тако је Јосиф отишао да сахрани свог оца, а пратиле су га све фараонове слуге, највиши дворски службеници*+ и сви египатски поглавари,  цео Јосифов дом, његова браћа и дом његовог оца.+ Само су своју децу и своју ситну и крупну стоку оставили у земљи Гесем.  С њим су пошли и кола+ и коњаници, тако да је поворка била веома велика. 10  Онда су стигли на гумно Атад, које је близу Јордана, и ту су много и болно нарицали. Јосиф је још седам дана оплакивао свог оца. 11  Кад су становници те земље, Хананци, видели то оплакивање на гумну Атад, рекли су: „Египћани су у великој жалости!“ Зато је то место, које је близу Јордана, названо Авел-Мисраим*. 12  Тако су Јаковљеви синови учинили управо онако како им је отац заповедио.+ 13  Однели су га у хананску земљу и сахранили у пећини у пољу Макпели насупрот Мамрији, у пољу које је Аврахам купио од Ефрона Хетејина као место за гроб.+ 14  Кад је сахранио свог оца, Јосиф се вратио у Египат са својом браћом и свима који су пошли с њим да сахране његовог оца. 15  Након што им је отац умро, Јосифова браћа су рекла један другом: „Можда Јосиф гаји мржњу према нама, па ће нам се осветити за све зло које смо му учинили.“+ 16  Зато су поручили Јосифу: „Пред своју смрт твој отац је заповедио: 17  ’Овако реците Јосифу: „Молим те, опрости својој браћи преступ и грех који су починили кад су ти нанели велико зло.“ ‘ Зато те сада молимо, опрости преступ нама који служимо Богу твог оца.“ Кад је Јосиф то чуо, заплакао је. 18  После тога дошла су и његова браћа, пала су пред њим и рекла: „Ево, твоји смо робови!“+ 19  Јосиф им је рекао: „Не бојте се. Зар сам ја Бог да вам судим? 20  Ви сте хтели да ми наудите,+ али Бог је то преокренуо на добро да би многима сачувао живот, као што се данас види.+ 21  Зато се немојте бојати. Ја ћу снабдевати храном вас и вашу децу.“+ Тако их је утешио и умирио. 22  Јосиф је остао да живи у Египту с домом свог оца. Живео је 110 година. 23  Јосиф је видео Јефремове унуке*,+ а и синове Манасијиног сина Махира.+ Они су Јосифу били као његова рођена деца.* 24  На крају је Јосиф рекао својој браћи: „Ја ћу ускоро умрети, али Бог ће вам сигурно помоћи.+ Извешће вас одавде и одвести у земљу за коју се заклео да ће је дати Аврахаму, Исаку и Јакову.“+ 25  Јосиф је рекао Израеловим синовима: „Бог ће вам сигурно помоћи. Закуните ми се да ћете тада однети моје кости одавде.“+ 26  Јосиф је умро у Египту кад је имао 110 година. Балсамовали+ су га и ставили у ковчег.

Фусноте

Или: „старешине његовог двора“.
„Авел-Мисраим“ значи „туговање Египћана“.
Дословно: „синове до трећег колена“.
Дословно: „Они су се родили на Јосифовим коленима“.