Постанак 44:1-34

  • Јосифов сребрни пехар нађен у Венијаминовом џаку (1-17)

  • Јуда моли за Венијамина (18-34)

44  Касније је Јосиф заповедио управитељу свог дома: „Стави овим људима у џакове хране колико год могу да понесу и свакоме стави његов новац одозго у џак.+  А мој сребрни пехар стави одозго у џак најмлађег заједно с његовим новцем за жито.“ И он је учинио као што му је Јосиф рекао.  Кад је свануло, пустили су их с њиховим магарцима да пођу на пут.  Нису одмакли далеко од града кад је Јосиф рекао управитељу свог дома: „Пођи брзо за њима и кад их стигнеш, реци им: ’Зашто враћате зло за добро?  Зашто сте узели пехар из ког мој господар пије и из ког непогрешиво прориче будућност*? Поступили сте зло.‘ “  Кад их је стигао, рекао им је све то.  А они су му рекли: „Зашто наш господар тако говори? Твоје слуге никада не би учиниле тако нешто.  Ето, новац који смо нашли одозго у својим џаковима донели смо ти назад из хананске земље.+ Зашто бисмо онда украли сребро или злато из куће твог господара?  Ако се код неког од твојих робова нађе оно што је украдено, тај нека умре, а ми остали бићемо робови нашег господара.“ 10  Он им је одговорио: „Нека буде како сте рекли. Онај код кога се нађе оно што је украдено постаће мој роб, а ви ћете бити без кривице.“ 11  Сви су брзо спустили своје џакове на земљу и отворили их. 12  Он их је пажљиво прегледао. Почео је од најстаријег, а завршио код најмлађег. На крају је нашао пехар у Венијаминовом џаку.+ 13  Тада су они раздерали своје огртаче. Сваки је опет натоварио свог магарца, па су се вратили у град. 14  Кад су Јуда+ и његова браћа ушли у Јосифову кућу, он је још увек био тамо. Тада су пали пред њим на земљу.+ 15  Јосиф им је рекао: „Шта сте то учинили? Зар нисте знали да човек као што сам ја може да прориче будућност и да све сазна?“+ 16  На то је Јуда рекао: „Шта да кажемо свом господару? Шта да одговоримо? Како да се оправдамо? Прави Бог је открио преступ твојих робова.+ Ми смо сада робови свом господару, и ми и онај код кога је нађен пехар!“ 17  Али он је одговорио: „Никада не бих учинио тако нешто! Онај код кога је нађен пехар биће мој роб,+ а ви остали идите у миру свом оцу.“ 18  Тада му је Јуда пришао и рекао: „Молим те, мој господару, допусти свом робу да нешто каже свом господару, и немој се разгневити на свог роба, јер си ти као сам фараон.+ 19  Наш господар је питао своје робове: ’Имате ли оца или брата?‘ 20  А ми смо одговорили свом господару: ’Имамо старог оца и најмлађег брата,+ који му се родио под старе дане. Његов брат је умро,+ тако да је само он остао од своје мајке+ и отац га много воли.‘ 21  После тога си ти рекао својим робовима: ’Доведите ми га да га видим.‘+ 22  Али ми смо рекли свом господару: ’Наш брат не може да остави оца. Кад би га оставио, отац би сигурно умро.‘+ 23  Тада си рекао својим робовима: ’Ако ваш најмлађи брат не дође с вама, немојте долазити пред мене.‘+ 24  „Тако смо отишли твом робу, нашем оцу, и пренели му твоје речи, господару. 25  Касније нам је отац рекао: ’Идите опет тамо и купите нам мало хране.‘+ 26  Али ми смо одговорили: ’Не можемо да идемо ако наш најмлађи брат не пође с нама, јер не можемо доћи пред оног човека ако наш најмлађи брат није с нама.‘+ 27  Тада нам је твој роб, наш отац, рекао: ’Ви знате да ми је жена родила само два сина.+ 28  Једног сам изгубио па сам рекао: „Сигурно га је растргла нека звер!“+, и од тада га више нисам видео. 29  Ако и овога одведете од мене и задеси га неко зло па погине, послали бисте ме* у гроб*,+ јер бих умро од туге.‘+ 30  „Ако се сад вратим твом робу, нашем оцу, без нашег брата – кога отац воли као свој живот –  31  умреће чим види да га нема. Тако бисмо послали нашег оца у гроб* јер би он умро од туге. 32  Дао сам реч оцу* да се нашем брату ништа неће десити. Рекао сам му: ’Ако ти га не доведем назад, бићу ти крив до краја свог живота.‘+ 33  Зато те молим, господару, дај да ја останем као твој роб уместо нашег брата, а он нека се врати са осталом браћом. 34  Како да се вратим оцу без свог брата? Не бих могао да гледам како пати!“

Фусноте

Или: „по знаковима“.
Или: „моју седу главу“.
Или: „шеол“. Израз се односи на симболично место где почивају умрли. Видети Речник појмова.
Или: „шеол“. Израз се односи на симболично место где почивају умрли. Видети Речник појмова.
Дословно: „Твој роб је дао реч свом оцу“.