Постанак 35:1-29

  • Јаков уклања кипове туђих богова (1-4)

  • Јаков се враћа у Ветиљ (5-15)

  • Венијаминово рођење; Рахелина смрт (16-20)

  • Дванаест Израелових синова (21-26)

  • Исакова смрт (27-29)

35  После тога Бог је рекао Јакову: „Иди у Ветиљ,+ настани се тамо и направи олтар мени, правом Богу који ти се појавио кад си бежао од свог брата Исава.“+  Тада је Јаков рекао својој породици и свима који су били с њим: „Уклоните кипове туђих богова које имате код себе,+ очистите се и пресвуците се.  Онда пођимо у Ветиљ. Тамо ћу направити олтар правом Богу, који ме је услишио у дан моје невоље и био са мном куд год сам ишао*.“+  Тако су они дали Јакову све кипове туђих богова које су имали код себе и минђуше које су носили на ушима, а Јаков је све то закопао под великим дрветом у близини Сихема.  Кад су пошли, Бог је учинио да велики страх обузме људе из околних градова, тако да нису кренули у потеру за Јаковљевим синовима.  На крају су Јаков и сви који су били с њим стигли у Луз,+ то јест у Ветиљ, у хананској земљи.  Затим је ту подигао олтар и то место назвао Ел-Ветиљ*, јер му се прави Бог појавио тамо кад је он бежао од свог брата.+  Касније је умрла Девора,+ Ребекина дојиља, и сахрањена је надомак Ветиља под једним храстом, који је он назвао Алон-Вакут*.  Бог се опет појавио Јакову кад се он враћао из Падан-Арама и благословио га је. 10  Бог му је рекао: „Име ти је Јаков.+ Али више се нећеш звати Јаков, него ће ти име бити Израел.“ Тако му је дао име Израел.+ 11  Бог му је још рекао: „Ја сам Свемоћни Бог.+ Нека твоје потомство буде многобројно и нека се множи. Од тебе ће настати народи*, мноштво народа,+ и краљеви ће потећи од тебе*.+ 12  Земљу коју сам дао Аврахаму и Исаку даћу теби и твом потомству.“+ 13  Затим је Бог отишао од њега с места где је говорио с њим. 14  Зато је Јаков поставио стуб од камена на месту где је Бог говорио с њим, излио на њега принос од вина* и прелио га уљем.+ 15  А место где је Бог говорио с њим Јаков је и даље звао Ветиљ.+ 16  Затим су кренули из Ветиља. Док су били на путу за Ефрату, Рахела је почела да се порађа. Имала је тежак порођај. 17  Док се мучила на порођају, бабица јој је рекла: „Не бој се, јер ћеш имати још једног сина.“+ 18  На издисају, у последњим тренуцима свог живота, дала му је име Венонија*, а његов отац га је назвао Венијамин*.+ 19  Тако је Рахела умрла и била је сахрањена на путу за Ефрату, то јест Витлејем.+ 20  Јаков је поставио стуб на њеном гробу. Тај стуб на Рахелином гробу стоји све до данас. 21  После тога Израел је кренуо даље и кад је прошао кулу Едер, разапео је свој шатор. 22  Док је Израел живео у тој земљи, Рувим је отишао код Вале, иноче свог оца Израела, и спавао је с њом. А Израел је сазнао за то.+ Јаков је имао 12 синова. 23  Лијини синови су били Рувим,+ Јаковљев првенац, затим Симеон, Левије, Јуда, Исахар и Завулон. 24  Рахелини синови су били Јосиф и Венијамин. 25  Синови Рахелине слушкиње Вале били су Дан и Нефталим. 26  Синови Лијине слушкиње Зелфе били су Гад и Асир. То су Јаковљеви синови, који су му се родили у Падан-Араму. 27  Јаков је на крају стигао код свог оца Исака у Мамрију,+ у Киријат-Арву, то јест у Хеврон, где су Аврахам и Исак живели као дошљаци.+ 28  Исак је живео 180 година.+ 29  После тога Исак је умро, стар и задовољан животом, и био је прибран својим прецима*. Сахранили су га његови синови Исав и Јаков.+

Фусноте

Или: „на путу којим сам ишао“.
„Ел-Ветиљ“ значи „Бог Ветиљски“.
„Алон-Вакут“ значи „храст плача“.
Или: „племена“.
Дословно: „изаћи из твојих бедара“.
Или: „жртву леваницу“.
„Венонија“ значи „син моје туге“.
„Венијамин“ значи „син деснице“.
Ово је поетски израз којим се указује на смрт.