Постанак 28:1-22
28 Зато је Исак позвао Јакова, благословио га и заповедио му: „Немој узети за жену неку од хананских девојака.+
2 Иди у Падан-Арам, у кућу свог деде* Ватуила и тамо узми за жену једну од ћерки свог ујака Лавана.+
3 Свемоћни Бог благословиће те, даће ти много деце и умножиће твоје потомство, тако да ће од тебе настати многи народи*.+
4 Даће ти благослов који је обећао Аврахаму,+ даће га теби и твом потомству, да би заузео земљу у којој живиш као дошљак и коју је Бог дао Аврахаму.“+
5 Тако је Исак послао Јакова у Падан-Арам код Лавана, сина Ватуила Арамејца,+ брата Ребеке,+ мајке Јакова и Исава.
6 Исав је видео да је Исак благословио Јакова и послао га у Падан-Арам да тамо себи нађе жену и да му је тада заповедио: „Немој узети за жену неку од хананских девојака.“+
7 Видео је и да је Јаков послушао свог оца и своју мајку и кренуо у Падан-Арам.+
8 Тада је Исав схватио да Хананке нису по вољи његовом оцу Исаку.+
9 Зато је отишао код Исмаилове породице па је, поред жена које је већ имао,+ узео за жену Навајотову сестру Маелету, ћерку Аврахамовог сина Исмаила.
10 Јаков је из Вирсавеје кренуо у Харан.+
11 На путу је дошао до једног места и ту остао да преноћи јер је сунце већ било зашло. Узео је један камен одатле, ставио га под главу и заспао.+
12 Тада је у сну видео степенице* које су стајале на земљи и чији је врх допирао до неба. На њима су били Божји анђели који су се пењали и силазили.+
13 А изнад њих је стајао Јехова. Он је рекао:
„Ја сам Јехова, Бог твог оца Аврахама и Бог Исаков.+ Земљу на којој лежиш даћу теби и твом потомству*.+
14 Твог потомства* биће као праха на земљи+ и рашириће се на запад и на исток, на север и на југ, и преко тебе и твог потомства благословиће се сви народи на земљи.+
15 Ја сам с тобом и чуваћу те куд год будеш ишао и вратићу те у ову земљу.+ Нећу те оставити док не испуним оно што сам ти обећао.“+
16 Тада се Јаков пробудио и рекао: „Јехова је заиста на овом месту, а ја то нисам знао.“
17 Сав уплашен, рекао је: „Ово место улива страхопоштовање! Овде је сигурно Божји дом,+ а ово су небеска врата.“+
18 Тако је Јаков устао рано ујутру, узео камен који му је био под главом, усправио га као стуб и излио уље на њега.+
19 То место је назвао Ветиљ*, а раније се тај град звао Луз.+
20 Јаков се заветовао: „Боже, ако будеш са мном и сачуваш ме на овом путу и ако ми даш хлеба да једем и одећу да се обучем,
21 и ако се у миру вратим у кућу свог оца, тада ћеш ти, Јехова, доказати да си мој Бог.
22 А овај камен који сам поставио као стуб биће Божји дом+ и даћу ти десетину од свега што ми будеш дао.“
Фусноте
^ Дословно: „оца своје мајке“.
^ Или: „многа племена“.
^ Или: „мердевине“.
^ Дословно: „семену“.
^ Дословно: „семена“.
^ Хебрејски: „Бетел“, што значи „Божји дом“.
