Постанак 24:1-67

  • Слуга тражи жену за Исака (1-58)

  • Ребека иде код Исака (59-67)

24  Аврахам је остарио и зашао у године. Јехова га је у свему благословио.+  Аврахам је рекао свом најстаријем слуги, који је управљао свим што је имао:+ „Молим те, стави руку под моју бутину*  и закуни ми се пред Јеховом, Богом неба и земље, да мом сину нећеш узети за жену неку од ћерки Хананаца међу којима живим,+  него да ћеш отићи у моју земљу, код моје родбине,+ и да ћеш оданде довести жену за мог сина Исака.“  Али слуга му је рекао: „Шта ако девојка не буде хтела да пође са мном у ову земљу? Да ли да онда одведем твог сина у земљу из које си ти отишао?“+  Аврахам му је одговорио: „Никако немој да одведеш мог сина тамо.+  Јехова, Бог небески, који ме је одвео из дома мог оца и из земље у којој је моја родбина,+ који је говорио са мном и заклео ми се:+ ’Ову земљу+ даћу твом потомству‘,+ он ће пред тобом послати свог анђела,+ тако да ћеш сигурно довести оданде жену за мог сина.+  Ако девојка не буде хтела да пође с тобом, бићеш ослобођен ове заклетве. Само никако немој да одведеш мог сина тамо.“  Тада је слуга ставио руку под бутину свог господара Аврахама и заклео му се да ће тако учинити.+ 10  Затим је слуга узео десет господаревих камила и разне вредне дарове, па је пошао на пут у Месопотамију, у Нахоров град. 11  Кад је стигао тамо, пустио је камиле да полежу код једног бунара изван града. Било је предвече, време кад су жене долазиле по воду. 12  Онда је рекао: „Јехова, Боже мог господара Аврахама, молим те, помози ми данас и покажи верну љубав мом господару Аврахаму. 13  Ево, ја стојим крај бунара, а девојке из овог града долазе по воду. 14  Нека девојка којој кажем: ’Молим те, спусти крчаг да пијем воде‘, а она одговори: ’Пиј, а напојићу и твоје камиле‘, буде она коју си изабрао за свог слугу Исака. По томе ћу знати да си показао верну љубав мом господару.“ 15  Још није до краја изговорио те речи, а дошла је Ребека с крчагом на рамену. Она је била ћерка Ватуила,+ чија је мајка била Мелха,+ жена Аврахамовог брата Нахора.+ 16  Та девојка је била веома лепа и била је девица, још није имала односе с мушкарцем. Она је сишла до бунара, напунила крчаг и онда се вратила горе. 17  Слуга јој је потрчао у сусрет и рекао: „Молим те, дај ми мало воде из крчага.“ 18  А она је рекла: „Пиј, господару.“ Брзо је спустила крчаг на руку и дала му да пије. 19  Кад му је дала да пије, рекла је: „Захватићу воде, па ћу напојити и твоје камиле.“ 20  Онда је брзо излила крчаг у корито и отрчала до бунара да захвати воде, и није стала док није налила воде за све његове камиле. 21  Све то време човек је ћутао и задивљено ју је посматрао, питајући се да ли то значи да је Јехова учинио да његов пут буде успешан. 22  Кад су се камиле напиле воде, човек је извадио златну алку за нос, тешку пола сикла*, и две златне наруквице, тешке десет сикала, 23  а затим је рекао: „Кажи ми, молим те, чија си ћерка. Има ли у кући твог оца места за нас да преноћимо?“ 24  Она му је одговорила: „Ја сам ћерка Ватуила,+ којег је Мелха родила Нахору.“+ 25  Још је рекла: „Имамо и сламе и доста хране за камиле, а и места да се преноћи.“ 26  Човек је тада клекнуо и поклонио се Јехови лицем до земље 27  па је рекао: „Нека је хваљен Јехова, Бог мог господара Аврахама, који мом господару није ускратио своју љубав* и своју верност. Јехова ме је довео у кућу браће мог господара.“ 28  Девојка је отрчала кући да то исприча својој мајци и осталим укућанима. 29  Ребека је имала брата који се звао Лаван.+ Он је отрчао до човека који је био напољу код бунара. 30  Кад је видео алку за нос и наруквице на рукама своје сестре и кад је чуо како његова сестра Ребека каже: „Тако ми је рекао онај човек“, отишао је до тог човека, који је још стајао с камилама код бунара. 31  Онда је рекао: „Дођи, ти кога је Јехова благословио. Зашто стојиш напољу? Спремио сам кућу и место за камиле.“ 32  Човек је ушао у кућу, а он* је скинуо товар с камила, дао им сламе и хране и донео воду да се оперу ноге том човеку и људима који су били с њим. 33  Онда су му поставили да једе, али он им је рекао: „Нећу јести док не кажем шта имам.“ А Лаван је рекао: „Кажи!“ 34  Тада је он рекао: „Ја сам Аврахамов слуга.+ 35  Јехова је много благословио мог господара, тако да је постао богат и стекао оваца и говеда, сребра и злата, слугу и слушкиња, камила и магараца.+ 36  Осим тога, Сара, жена мог господара, родила је сина мом господару под старост+ и он ће му оставити све што има.+ 37  Мој господар ме је обавезао заклетвом, рекавши: ’Немој мом сину узети за жену неку од ћерки Хананаца у чијој земљи живим,+ 38  него иди у кућу мог оца, код моје родбине+ и оданде доведи жену за мог сина.‘+ 39  А ја сам питао свог господара: ’Шта ако девојка не буде хтела да пође са мном?‘+ 40  Тада ми је он рекао: ’Јехова, коме служим*,+ послаће свог анђела+ с тобом и сигурно ће дати да твој пут буде успешан, а ти за мог сина нађи жену међу мојом родбином и у дому мог оца.+ 41  Бићеш ослобођен ове заклетве ако дођеш код моје родбине, а они ти не дају девојку. То ће те ослободити заклетве коју си ми дао.‘+ 42  „Кад сам данас дошао на бунар, рекао сам: ’Јехова, Боже мог господара Аврахама, ако хоћеш, дај да мој пут буде успешан. 43  Ево, ја стојим крај овог бунара. Ако нека девојка+ дође да захвати воде и ја јој кажем: „Молим те, дај ми да пијем мало воде из твог крчага“, 44  а она ми одговори: „Пиј, а налићу воде и твојим камилама“, нека она буде жена коју је Јехова одредио за сина мог господара.‘+ 45  „Још нисам то до краја изговорио у свом срцу, а дошла је Ребека с крчагом на рамену. Сишла је до бунара и захватила воду. Тада сам јој рекао: ’Молим те, дај ми да пијем.‘+ 46  Она је брзо спустила крчаг с рамена и рекла: ’Пиј,+ а напојићу ти и камиле.‘ Тако сам се напио воде, а она је напојила камиле. 47  Затим сам је упитао: ’Чија си ти ћерка?‘, а она је одговорила: ’Ја сам ћерка Ватуила, кога је Мелха родила Нахору.‘ Тада сам јој ставио алку на нос и наруквице на руке.+ 48  Затим сам клекнуо и поклонио се Јехови лицем до земље и хвалио сам Јехову, Бога мог господара Аврахама,+ који ме је водио правим путем и помогао ми да нађем унуку* брата мог господара и доведем је да буде жена његовом сину. 49  Сада ми реците да ли желите да покажете љубав* и верност мом господару. Ако не желите, опет ми реците, да знам шта да радим*.“+ 50  Тада су Лаван и Ватуило рекли: „Ово је од Јехове. Није на нама да ти кажемо ни да ни не.* 51  Ево, Ребека је пред тобом. Поведи је са собом и нека буде жена сину твог господара, као што је Јехова рекао.“ 52  Кад је Аврахамов слуга чуо њихове речи, поклонио се Јехови лицем до земље. 53  Затим је слуга извадио сребрни и златни накит и хаљине и дао их је Ребеки, а и њеном брату и њеној мајци дао је вредне дарове. 54  Затим су он и људи који су били с њим јели и пили, а тамо су и преноћили. Кад су ујутру устали, он је рекао: „Пустите ме да се вратим свом господару.“ 55  На то су њен брат и њена мајка рекли: „Нека девојка остане с нама барем још десет дана, а онда нека иде.“ 56  Али он им је на то рекао: „Немојте да ме задржавате кад видите да је Јехова дао да мој пут буде успешан. Пустите ме да идем свом господару.“ 57  А они су одговорили: „Позовимо девојку да чујемо шта она каже.“ 58  Тада су позвали Ребеку и питали је: „Хоћеш ли да пођеш са овим човеком?“ А она је рекла: „Хоћу.“ 59  Тако су они испратили своју сестру Ребеку,+ њену некадашњу дојиљу,+ Аврахамовог слугу и његове људе. 60  Благословили су Ребеку и рекли јој: „Сестро наша, буди мајка небројеним хиљадама, и нека твоје потомство освоји градове* оних који га мрзе.“+ 61  Тада су се Ребека и њене слушкиње спремиле, узјахале камиле и пошле са оним човеком. Тако је слуга повео Ребеку са собом и отишао. 62  Исак је живео на подручју Негева.+ Једног дана, након што се вратио из околине Вир-Лаи-Роија,+ 63  предвече је отишао у поље да дубоко размишља.+ Кад је подигао поглед, угледао је камиле како се приближавају. 64  Кад је Ребека подигла поглед и угледала Исака, брзо је сишла с камиле. 65  Онда је упитала слугу: „Ко је онај човек који нам преко поља иде у сусрет?“ А слуга је одговорио: „То је мој господар.“ Тада је она узела вео и покрила се. 66  Слуга је затим испричао Исаку све што је учинио. 67  Затим је Исак одвео Ребеку у шатор своје мајке Саре.+ Тако ју је узео за жену. Заволео ју је+ и нашао утеху после смрти своје мајке.+

Фусноте

По свему судећи, на овај начин се у древно доба потврђивала заклетва.
Сикал је тежио 11,4 грама. Видети Додатак Б14.
Или: „верну љубав“.
Вероватно се мисли на Лавана.
Дословно: „пред којим ходим“.
Дословно: „ћерку“.
Или: „верну љубав“.
Или: „да могу кренути десно или лево“.
Или: „Не можемо ти рећи ни лоше ни добро“.
Дословно: „врата“.