Постанак 19:1-38

  • Анђели долазе код Лота (1-11)

  • Анђели пожурују Лота и његову породицу (12-22)

  • Уништење Содома и Гоморе (23-29)

    • Лотова жена постаје стуб соли (26)

  • Лот и његове ћерке (30-38)

    • Порекло Моаваца и Амонаца (37, 38)

19  Увече су два анђела стигла у Содом, а Лот је седео код градских врата. Кад их је Лот угледао, устао је, пошао им у сусрет и поклонио се лицем до земље.+  Онда је рекао: „Молим вас, господари моји, свратите у кућу свог слуге да вам се оперу ноге и да преноћите. Ујутру можете поранити и наставити свој пут.“ А они су рекли: „Не, преноћићемо на тргу.“  Али он их је упорно молио, тако да су отишли с њим у његову кућу. Онда им је приредио гозбу и испекао бесквасне хлебове па су јели.  Пре него што су они отишли на спавање, мноштво људи из Содома – цео народ, од дечака до старца – опколило је кућу.  Дозивали су Лота и говорили му: „Где су људи који су вечерас дошли код тебе? Изведи их да имамо односе с њима.“+  Тада је Лот изашао пред њих и затворио врата за собом.  Рекао им је: „Молим вас, браћо моја, не чините зло.  Молим вас, саслушајте ме. Имам две ћерке, које још нису спавале с мушкарцем. Ево, њих ћу вам извести па чините с њима шта хоћете. Али немојте дирати ове људе, јер су се склонили под мој кров*.“+  Они су на то рекли: „Макни нам се с пута!“ Затим су рекли: „Овај странац је дошао да живи код нас и још се усуђује да нам изиграва судију! Сада ћемо теби учинити горе него њима.“ Тако су насрнули на Лота и почели да разваљују врата. 10  Тада су она два човека увукла Лота у кућу и затворила врата. 11  Потом су ослепили људе који су били пред улазом у кућу, од најмањег до највећег, тако да су се узалуд мучили да нађу врата. 12  Тада су она два човека рекла Лоту: „Имаш ли овде још некога? Изведи из овог места своје зетове, синове, ћерке и све своје који су у граду! 13  Уништићемо ово место, јер се против људи у њему подигла велика вика пред Јеховом,+ тако да нас је Јехова послао да уништимо овај град.“ 14  Зато је Лот отишао код својих зетова, који су намеравали да се ожене његовим ћеркама, и рекао им: „Хајде, идите из овог места, јер ће Јехова уништити овај град!“ Али његовим зетовима је изгледало као да се он шали.+ 15  Кад је сванула зора, анђели су почели да пожурују Лота: „Брзо! Изведи одавде своју жену и своје две ћерке, да не погинете због кривице овог града!“+ 16  Пошто је он оклевао, ти људи су узели за руку њега, његову жену и његове две ћерке, јер се Јехова смиловао на њега,+ па су их извели из града.+ 17  Чим су их извели из града, један од њих је рекао: „Бежи да спасеш свој живот*! Не осврћи се+ и не заустављај се нигде у јорданској равници*!+ Бежи у она брда да не погинеш!“ 18  Тада им је Лот рекао: „Јехова, молим те, не шаљи ме тамо! 19  Твој слуга је стекао твоју наклоност и ти показујеш велику милост* тиме што ми чуваш живот*.+ Али ја ипак не могу да побегнем у она брда, јер се плашим да ће ме стићи зло и да ћу погинути.+ 20  Ено, у близини је мали град у који могу да побегнем. Молим те, могу ли тамо да се склоним? То је баш мало место. Тако ћу остати жив.* 21  Тада му је он рекао: „Добро, услишићу твоју молбу+ и нећу уништити град о ком говориш.+ 22  Пожури! Бежи у тај град, јер не могу ништа да учиним док не стигнеш тамо!“+ Зато је тај град назван Сигор*.+ 23  Сунце је већ изашло кад је Лот стигао у Сигор. 24  Тада је Јехова пустио на Содом и Гомору кишу од сумпора и ватре. И с неба је запљуштала киша коју је послао Јехова.+ 25  Тако је уништио те градове, целу јорданску равницу, све становнике тих градова и све растиње на том подручју.+ 26  Али Лотова жена, која је ишла за њим, осврнула се и постала стуб соли.+ 27  Аврахам је устао рано ујутру и отишао на место где је стајао пред Јеховом.+ 28  Погледао је доле према Содому и Гомори и према јорданској равници, и видео како се густи дим диже са земље као густи дим из пећи у којој се пеку цигле.+ 29  Бог је уништио градове у јорданској равници, где је Лот живео, али није заборавио оно што је рекао Аврахаму – извео је Лота одатле пре него што је уништио те градове.+ 30  Касније је Лот са своје две ћерке отишао из Сигора и настанио се у брдима,+ јер се плашио да остане у Сигору.+ Тако су он и његове две ћерке живели у једној пећини. 31  Старија је рекла млађој: „Наш отац је стар, а у овој земљи нема мушкарца за ког бисмо се удале, као што је то свуда обичај. 32  Хајде да дамо нашем оцу да пије вино, па да спавамо с њим и тако сачувамо потомство свог оца.“ 33  Тако су те вечери опиле свог оца вином. Онда је старија спавала са својим оцем, а он није знао ни кад је легла ни кад је устала. 34  Сутрадан је старија рекла млађој: „Синоћ сам ја спавала с нашим оцем. Хајде да му и вечерас дамо да пије вино, па онда ти спавај с њим, да сачувамо потомство свог оца.“ 35  Тако су и те вечери опиле свог оца вином. Онда је млађа спавала с њим, а он није знао ни кад је легла ни кад је устала. 36  Тако су обе Лотове ћерке затруднеле са својим оцем. 37  Старија је родила сина и дала му име Моав.+ Од њега потичу Моавци.+ 38  И млађа је родила сина и дала му име Вен-Амије. Од њега потичу Амонци.+

Фусноте

Дословно: „под сенку мог крова“.
Или: „своју душу“.
То јест у подручју које обухвата јужни део Јорданске долине и протеже се све до Сигора.
Или: „верну љубав“.
Или: „душу“.
Или: „Тако ће ми душа остати жива“.
„Сигор“ значи „маленкост“.