Лука 2:1-52

  • Исусово рођење (1-7)

  • Анђели се појављују пред пастирима (8-20)

  • Обрезање и обред очишћења (21-24)

  • Симеону указана част да види Христа (25-35)

  • Ана говори о Исусу (36-38)

  • Повратак у Назарет (39, 40)

  • Дванаестогодишњи Исус у храму (41-52)

2  У то време цар* Август је наредио да се попише све становништво.  (Био је то први попис који је извршен док је Квириније управљао Сиријом.)  Сви су ишли на попис, свако у свој град.  Тако је и Јосиф+ кренуо из галилејског града Назарета у Јудеју, у Давидов родни град Витлејем,+ јер је био пореклом из Давидове лозе.  Пошао је на попис с Маријом, која се до тада већ удала за њега+ и била је у поодмаклој трудноћи.+  Док су били тамо, дошло је време да се она породи.  И родила је сина, свог првенца,+ повила га и положила у јасле,+ јер у гостионици није било места за њих.  У том крају су неки пастири боравили напољу и ноћу чували стражу код својих стада.  Јеховин* анђео се појавио пред њима и Јеховина* слава је заблистала око њих, и они су се веома уплашили. 10  А анђео им је рекао: „Не бојте се! Дошао сам да вам објавим добру вест која ће донети велику радост свим људима. 11  Данас вам се у Давидовом граду+ родио спаситељ+ – Христ, Господ.+ 12  Ево како ћете га препознати: наћи ћете дете повијено и положено у јасле.“ 13  Одједном се ту појавило и мноштво анђела*,+ који су хвалили Бога и говорили: 14  „Слава Богу на висинама, а на земљи мир међу људима који су му по вољи.“ 15  Кад су анђели отишли од њих и вратили се на небо, пастири су рекли један другом: „Пођимо у Витлејем да видимо то што нам је Јехова* обзнанио да се догодило.“ 16  Брзо су отишли и нашли Марију и Јосифа с дететом које је било положено у јасле. 17  Кад су то видели, испричали су шта им је анђео рекао за дете. 18  Сви који су то чули дивили су се ономе што су им пастири рекли, 19  а Марија је чувала све те речи у свом срцу и размишљала о њима.+ 20  Пастири су се затим вратили, славећи и хвалећи Бога због свега што су чули и видели, јер се све догодило као што им је било речено. 21  После осам дана, кад је дошло време да се дете обреже,+ дали су му име Исус, како га је назвао анђео пре него што је било зачето.+ 22  Кад је било време да се обави обред очишћења по Мојсијевом закону,+ донели су га у Јерусалим пред Јехову*, 23  као што је написано у Јеховином* закону: „Нека сваки првенац буде посвећен Јехови*.“+ 24  Принели су жртву као што је речено у Јеховином* закону: „Две грлице или два млада голуба.“+ 25  У Јерусалиму је живео један праведан и богобојазан човек који се звао Симеон. Он је чекао време кад ће Бог утешити израелски народ+ и свети дух је био на њему. 26  Посредством светог духа било му је откривено да неће умрети док не види Јеховиног* Помазаника*. 27  Вођен духом, Симеон је дошао у храм. Кад су родитељи унели малог Исуса да за њега изврше обред прописан Законом,+ 28  узео га је у наручје, почео да хвали Бога и рекао: 29  „Свевишњи Господе, као што си обећао, сада твој роб може да умре у миру.+ 30  Јер моје очи су виделе онога преко кога ћеш дати спасење,+ 31  онога кога си ти послао и сада га виде сви народи.+ 32  Он ће бити светлост+ за просветљење народа̂+ и слава твог народа Израела.“ 33  А његови отац и мајка дивили су се ономе што је Симеон рекао о њему. 34  Симеон их је благословио, а његовој мајци Марији је рекао: „Ово дете је одређено да због њега падну+ и устану многи у Израелу+ и да буде знак против ког ће се говорити,+ 35  да би се открила размишљања многих срца (а теби самој мач ће пробости душу*).“+ 36  У то време је живела и пророчица Ана, Фануилова ћерка, из Асировог племена. Била је у поодмаклим годинама. Након удаје* живела је с мужем седам година, 37  а остатак живота провела је као удовица. Имала је 84 године и никад није изостајала из храма, него је дан и ноћ служила Богу уз пост и усрдне молитве. 38  Она им је тог часа пришла и почела да захваљује Богу и да говори о детету свима који су чекали избављење Јерусалима.+ 39  Кад су Јосиф и Марија урадили све што налаже Јеховин* закон,+ вратили су се у Галилеју у свој град Назарет.+ 40  А дете је расло и јачало, напредовало у мудрости и уживало Божју наклоност.+ 41  Његови родитељи су сваке године ишли у Јерусалим на празник Пасхе.+ 42  Кад му је било 12 година, они су као и обично пошли у Јерусалим на прославу празника.+ 43  Након празника су кренули кући, али Исус је остао у Јерусалиму, а његови родитељи то нису приметили. 44  Претпостављајући да је међу њиховим сапутницима, прешли су дан хода, а онда су почели да га траже међу родбином и познаницима. 45  Пошто га нису нашли, вратили су се у Јерусалим и свуда су га тражили. 46  После три дана нашли су га у храму како седи међу учитељима, слушајући их и постављајући им питања. 47  Сви који су га слушали дивили су се његовој оштроумности и његовим одговорима.+ 48  Кад су га родитељи угледали, запањили су се. Мајка му је рекла: „Дете, зашто си нам то урадио? Твој отац и ја били смо ван себе од бриге док те нисмо нашли.“ 49  А он им је рекао: „Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да морам бити у дому свог Оца?“+ 50  Али они нису разумели оно што им је рекао. 51  Он се вратио с њима у Назарет и био* им је послушан.+ Његова мајка је све те речи брижно чувала у свом срцу.+ 52  Исус је растао, напредовао у мудрости и уживао све већу наклоност Бога и људи.

Фусноте

Или: „цезар“.
Видети Додатак А5.
Видети Додатак А5.
Дословно: „мноштво небеске војске“.
Видети Додатак А5.
Видети Додатак А5.
Видети Додатак А5.
Видети Додатак А5.
Видети Додатак А5.
Видети Додатак А5.
Дословно: „Христа“.
Дословно: „Након свог девичанства“.
Видети Додатак А5.
Или: „остао“.