Исус Навин 17:1-18

  • Наследство Манасијиног племена западно од Јордана (1-13)

  • Јосифови потомци траже још земље (14-18)

17  Затим је жребом+ одређено подручје за Манасијино+ племе, јер је он био Јосифов првенац.+ Манасијин првенац Махир,+ Галадов отац, био је ратник и њему су припали Галад и Васан.+  И остали Манасијини потомци добили су жребом своје наследство по својим породицама: Авијезерови синови,+ Хелекови синови, Азрилови синови, Сихемови синови, Еферови синови и Семидини синови. То су потомци Манасије, Јосифовог сина, мушкарци по својим породицама.+  Салпад,+ син Ефера, сина Галада, сина Махира, Манасијиног сина, није имао синове него ћерке, које су се звале: Мала, Нуја, Егла, Мелха и Терса.  Оне су дошле пред свештеника Елеазара,+ пред Исуса, Навиновог сина, и пред поглаваре, па су им рекле: „Јехова је Мојсију заповедио да нам се да наследство међу нашом браћом.“+ Исус им је по Јеховиној заповести дао наследство међу браћом њиховог оца.+  Манасији је припало десет делова земље, осим галадске и васанске земље, које су с друге стране* Јордана,+  јер су и Манасијине ћерке добиле наследство међу његовим синовима, а галадска земља припала је осталим Манасијиним потомцима.  Манасијина граница ишла је од Асира до Михмете,+ која је насупрот Сихему,+ а затим је ишла ка југу* према земљи становника Ен-Тафује.  Земља око Тафује+ припала је Манасији, али сама Тафуја на Манасијиној граници припала је Јефремовим потомцима.  Та граница се затим спуштала до речне долине* Кане, јужно од те речне долине. Тамо су били Јефремови градови међу Манасијиним градовима,+ а Манасијина граница ишла је северно од речне долине и излазила је на море.+ 10  Земља јужно од те долине припадала је Јефрему, а северно од ње Манасији. Граница им је било море.+ На северу се Манасија граничио са Асиром, а на истоку са Исахаром. 11  Унутар подручја Исахара и Асира, Манасији су припали Вет-Сан и околни градови, Ивлеам+ и околни градови, становници Дора+ и околни градови, становници Ен-Дора+ и околни градови, становници Танаха+ и околни градови, као и становници Мегида и околни градови – три брдовита подручја. 12  Али Манасијини потомци нису могли да освоје те градове, тако да су Хананци остали да живе у тој земљи.+ 13  Када су Израелци ојачали, наметнули су Хананцима принудни рад,+ али их нису све отерали*.+ 14  Јосифови потомци су рекли Исусу: „Зашто си нам* жребом одредио само једно подручје+ као наследство? Ми смо многобројан народ јер нас Јехова благосиља све досад.“+ 15  Исус им је одговорио: „Када сте толико бројан народ, па су вам Јефремова брда+ тесна, идите горе у шуму и искрчите себи земљу у крају где живе Ферезеји+ и Рефаимови+ потомци.“ 16  Тада су Јосифови потомци одговорили: „Нису нам довољна та брда, а сви Хананци који живе у долини имају бојна кола+ с гвозденим оштрицама*, како они који су у Вет-Сану+ и околним градовима тако и они који су у Језраелској долини.“+ 17  Исус је тада рекао Јосифовим потомцима, Јефремовом и Манасијином племену: „Ви сте многобројан народ и веома сте снажни. Нећете добити само један део,+ 18  него ће вам припасти и тај брдовит крај.+ Посеците шуму на њему и он ће представљати границу вашег подручја. Отераћете Хананце премда су јаки и имају бојна кола с гвозденим оштрицама*.“+

Фусноте

То јест са источне стране.
Дословно: „десно“.
Видети Речник појмова, „Вади“.
Или: „нису им одузели земљу“.
Дословно: „мени“.
Дословно: „гвоздена кола“.
Дословно: „гвоздена кола“.