Јов 30:1-31
30 „Сада ми се смеју+људи који су млађи од мене,чијим очевима не бих даони да са псима чувају моје стадо.
2 Од какве ми је користи снага њихових руку?
Нема снаге у њима.
3 Они су изнемогли од оскудице и глади,глођу оно што нађу у сасушеној земљи,која је разорена и опустошена.
4 Беру слано лишће с грмља,хране се кореном жутиловке.
5 Људи их протерују из своје средине,+вичу за њима као за лоповима.
6 Живе на литицама у клисурама*,у јамама и међу стенама.
7 Вичу из грмова,шћућурили су се међу копривама.
8 Они су синови безумних и безимених људи,протерани су* из земље.
9 А сада ме они у својим песмама исмевају,+ругају ми се.+
10 Одвратан сам им и држе се подаље од мене,+не устежу се да ме пљуну у лице.+
11 Бог ме је разоружао* и понизио,па су се они необуздано окомили на мене.
12 Здесна насрћу на мене као руља,терају ме у бег,а онда ми постављају погубне препреке на путу.
13 Раскопавају моје стазеи отежавају ми невољу,+а нема никога да их заустави*.
14 Навиру као кроз широк процеп у зиду,обрушавају се на мене у мојој невољи.
15 Страх ме обузима,моје достојанство нестаје као да га ветар односи,моја нада у спасење ишчезава попут облака.
16 И сада мој живот истиче из мене,+дани невоље+ стижу ме.
17 Ноћу бол пробада моје кости,+не престају болови који ме изједају.+
18 Од силине моје невоље изобличила ми се одећа*,гуши ме попут уског оковратника.
19 Бог ме је бацио у блато,постао сам као прах и пепео.
20 Вапим теби за помоћ, али ти ми не одговараш,+стојим пред тобом, а ти ме само гледаш.
21 Окренуо си се против мене и постао окрутан према мени,+нападаш ме свом својом снагом.
22 Подижеш ме и односиш с ветром,а затим ме ковитлаш у олуји*.
23 Знам да ћеш ме одвести у смрт,у кућу у коју одлазе сви живи.
24 Али нико не жели да докрајчи сломљеног човека*,+који вапи за помоћ у време своје невоље.
25 Зар нисам ја плакао над онима које су снашла тешка времена?
Зар нисам сажаљевао сиромахе?+
26 Надао сам се добру, али снашло ме је зло.Чекао сам светлост, али дошао је мрак.
27 У мени све кључа и не престаје,дани невоље дошли су на мене.
28 Ходам смркнут,+ не видим светлост сунца.
Устајем на скупу и тражим помоћ.
29 Постао сам брат шакалима,друг нојевима.+
30 Кожа ми је поцрнела и отпада с мене,+кости ми горе од врућине*.
31 Моја харфа сада свира само тужне песме,моја фрула само плачне звуке.
Фусноте
^ Видети Речник појмова, „Вади“.
^ Или: „бичем су истерани“.
^ Дословно: „олабавио тетиву мог лука“.
^ Или можда: „и не треба им помоћник“.
^ Могуће је да Јов мисли на своју кожу.
^ Или можда: „разбијаш уз тресак“.
^ Дословно: „рушевину“.
^ Или можда: „грознице“.
