Јов 30:1-31

  • Јов описује како му се живот променио (1-31)

    • Исмевају га безумни људи (1-15)

    • Сматра да му Бог не помаже (20, 21)

    • „Кожа ми је поцрнела“ (30)

30  „Сада ми се смеју+људи који су млађи од мене,чијим очевима не бих даони да са псима чувају моје стадо.   Од какве ми је користи снага њихових руку? Нема снаге у њима.   Они су изнемогли од оскудице и глади,глођу оно што нађу у сасушеној земљи,која је разорена и опустошена.   Беру слано лишће с грмља,хране се кореном жутиловке.   Људи их протерују из своје средине,+вичу за њима као за лоповима.   Живе на литицама у клисурама*,у јамама и међу стенама.   Вичу из грмова,шћућурили су се међу копривама.   Они су синови безумних и безимених људи,протерани су* из земље.   А сада ме они у својим песмама исмевају,+ругају ми се.+ 10  Одвратан сам им и држе се подаље од мене,+не устежу се да ме пљуну у лице.+ 11  Бог ме је разоружао* и понизио,па су се они необуздано окомили на мене. 12  Здесна насрћу на мене као руља,терају ме у бег,а онда ми постављају погубне препреке на путу. 13  Раскопавају моје стазеи отежавају ми невољу,+а нема никога да их заустави*. 14  Навиру као кроз широк процеп у зиду,обрушавају се на мене у мојој невољи. 15  Страх ме обузима,моје достојанство нестаје као да га ветар односи,моја нада у спасење ишчезава попут облака. 16  И сада мој живот истиче из мене,+дани невоље+ стижу ме. 17  Ноћу бол пробада моје кости,+не престају болови који ме изједају.+ 18  Од силине моје невоље изобличила ми се одећа*,гуши ме попут уског оковратника. 19  Бог ме је бацио у блато,постао сам као прах и пепео. 20  Вапим теби за помоћ, али ти ми не одговараш,+стојим пред тобом, а ти ме само гледаш. 21  Окренуо си се против мене и постао окрутан према мени,+нападаш ме свом својом снагом. 22  Подижеш ме и односиш с ветром,а затим ме ковитлаш у олуји*. 23  Знам да ћеш ме одвести у смрт,у кућу у коју одлазе сви живи. 24  Али нико не жели да докрајчи сломљеног човека*,+који вапи за помоћ у време своје невоље. 25  Зар нисам ја плакао над онима које су снашла тешка времена? Зар нисам сажаљевао сиромахе?+ 26  Надао сам се добру, али снашло ме је зло.Чекао сам светлост, али дошао је мрак. 27  У мени све кључа и не престаје,дани невоље дошли су на мене. 28  Ходам смркнут,+ не видим светлост сунца. Устајем на скупу и тражим помоћ. 29  Постао сам брат шакалима,друг нојевима.+ 30  Кожа ми је поцрнела и отпада с мене,+кости ми горе од врућине*. 31  Моја харфа сада свира само тужне песме,моја фрула само плачне звуке.

Фусноте

Видети Речник појмова, „Вади“.
Или: „бичем су истерани“.
Дословно: „олабавио тетиву мог лука“.
Или можда: „и не треба им помоћник“.
Могуће је да Јов мисли на своју кожу.
Или можда: „разбијаш уз тресак“.
Дословно: „рушевину“.
Или можда: „грознице“.