Језекиљ 1:1-28

  • Језекиљ у Вавилону добија визију од Бога (1-3)

  • Визија Јеховине небеске кочије (4-28)

    • Олујни ветар, облак и ватра (4)

    • Четири бића (5-14)

    • Четири точка (15-21)

    • Плоча која светлуца попут леда (22-24)

    • Јеховин престо (25-28)

1  Тридесете године, петог дана четвртог месеца, када сам био међу изгнаницима+ на реци Хевар,+ небо се отворило и добио сам визију од Бога*.  Петог дана у месецу – пете године изгнанства краља Јоахина+ –   Јеховина реч је дошла Језекиљу*, сину свештеника Вузија, док је био на реци Хевар у халдејској земљи.+ Тамо је Јеховина сила почела да делује на њега*.+  Док сам тако гледао, видео сам како са севера долази олујни ветар+ и огроман облак из ког је севала ватра*.+ Облак је био обавијен блиставом светлошћу, а усред ватре налазило се нешто налик сјајном белом злату*.+  Унутар ватре је било нешто што је личило на четири бића+ и свако од њих је изгледало као човек.  Свако је имало четири лица и четири крила.+  Стопала су им била као код телета и стајала су усправно, а блистала су као углачани бакар.+  Под сваким од четири крила имала су људску руку. Сва четири бића имала су лица и крила.  Крила су им се додиривала. Кад су та бића ишла, нису се окретала, него су ишла право напред.+ 10  Лица су им овако изгледала: свако од четири бића имало је лице човека, затим с десне стране лице лава,+ с леве стране лице бика,+ а имала су и лице+ орла.+ 11  Таква су била њихова лица. Крила су им била раширена увис. Свако биће је имало два крила која су се додиривала и два која су му покривала тело.+ 12  Сва бића су ишла право напред, тамо куда их је дух водио.+ Док су ишла, нису се окретала. 13  Та бића су изгледала као ужарено угљевље. Између њих се тамо-амо кретало нешто што је личило на бакље које су пламтеле, а из пламена су севале муње.+ 14  Док су бића одлазила и враћала се, изгледала су као муње. 15  Док сам гледао та бића, видео сам по један точак на земљи поред сваког бића с четири лица.+ 16  Точкови су блистали као хризолит и сва четири су изгледала исто. Грађа тих точкова била је таква као да је један точак у другом*. 17  Ти точкови су могли да се крећу на све четири стране. Кад су мењали правац, нису морали да се заокрену. 18  Били су застрашујуће високи. Сва четири точка су са свих страна била пуна очију.+ 19  Кад би бића кренула, и точкови би кренули с њима, а кад би се бића подигла са земље, и точкови би се подигли.+ 20  Ишла су тамо где их је дух наводио да иду, тамо где је и дух ишао. Точкови су се подизали заједно с њима, јер је дух који је деловао на бића био и у точковима. 21  Кад би бића кренула, и точкови би кренули, а кад би она стала, и точкови би стали. Кад би се бића подигла са земље, и точкови би се подигли заједно с њима, јер је дух који је деловао на бића био и у точковима. 22  Изнад глава тих бића налазило се нешто налик плочи, која је светлуцала попут блиставог леда и простирала се изнад њихових глава.+ 23  Испод те плоче, њихова крила су била испружена увис*, једно према другом. Свако биће је имало два крила на једној страни и два на другој, и могло је њима да покрије тело. 24  Чуо сам шум њихових крила и био је попут хуке великих вода, попут гласа Свемоћнога.+ Када су се бића кретала, чула су се попут војске. Кад би стала, спустила би своја крила. 25  Над плочом која је била изнад њихових глава чуо се глас. (Кад би стала, спустила би своја крила.) 26  Над плочом која је била изнад њихових глава било је нешто као камен сафир,+ што је личило на престо.+ А горе на престолу седео је неко ко је изгледао као човек.+ 27  Видео сам нешто попут сјајног белог злата+ које је попут ватре исијавало из онога што је изгледало као његов струк па навише. А и од његовог струка наниже видео сам нешто што је личило на ватру.+ Свуда око њега била је блистава светлост 28  попут дуге+ која се појави у облаку у кишни дан. Тако је изгледала светлост која је блистала унаоколо. Изгледала је као Јеховина слава.+ Када сам то видео, пао сам лицем до земље и зачуо сам глас некога ко је говорио.

Фусноте

Или: „о Богу“.
„Језекиљ“ значи „Бог јача“.
Дословно: „Јеховина рука се спустила на њега“.
То јест легури сребра и злата.
Или: „муње“.
Вероватно су то били точкови исте величине који су пресецали један другог под правим углом.
Или можда: „раширена“.