Псалам 77:1-20
Управитељу, за једутун.* Асафов псалам.+ Песма.
77 Гласом својим завапићу Богу,+Гласом својим завапићу Богу, и он ће ухо своје к мени пригнути.+
2 У дан невоље своје Јехову тражим.+Ноћу руке неуморно пружам,Душа моја не да се утешити.+
3 Спомињаћу Бога, и бићу пун немира;+Замислићу се и клонућу духом.+ (Села).
4 Ти не даш да се спусте капци моји,+Узнемирен сам, да говорим не могу.+
5 Размишљам о данима давним,+О годинама прошлости далеке.
6 Сетићу се музике струна својих у ноћи,+У срцу своме размишљаћу,+У мисли ће дух мој утонути.
7 Зар ће нас Јехова довека одбацивати,+И зар му никада више по вољи нећемо бити?+
8 Зар је заувек нестала љубав* његова?+Зар је реч његова пропала+ за све будуће нараштаје?
9 Зар је Бог заборавио милостив бити?+Зар је у гневу ускратио милосрђе своје?+ (Села)
10 Зар ћу говорити: „То ме пробада,+То што се променила десница Свевишњега?“+
11 Сећаћу се дела која је Јах чинио,+Сећаћу се чудесних дела твојих из давнина.+
12 Дубоко ћу размишљати* о свим делима твојим,+Промишљаћу о поступцима твојим.+
13 Пут се твој, Боже, на светом месту налази.+Који је бог велик као наш Бог?+
14 Ти си истинити Бог који чудесна дела чиниш.+Снагу си своју обзнанио међу народима.+
15 Мишицом својом народ си свој избавио,+Синове Јаковљеве и Јосифове. (Села)
16 Воде су те виделе, Боже,Воде су те виделе и тешке су их боли обузеле.+И бездани су се водени узбуркали.+
17 Облаци су громогласно воду излили,+Небески су облаци глас пустили.И стреле су твоје на све стране летеле.+
18 Громови су твоји тутњали попут точкова бојних кола,+Муње су обасјале земаљско тло,*+Земља се уздрмала и затресла.+
19 Кроз море је ишао пут твој,+Кроз многе воде пролазила је стаза твоја,И траг се твој није познавао.
20 Народ свој си као стадо водио,+Руком Мојсијевом и Ароновом.+
