Псалам 39:1-13
Управитељу, за Једутун.*+ Давидова песма.
39 Рекао сам: „Пазићу на путеве своје,+Да не згрешим језиком својим.+Поставићу брњицу као стражу на уста своја,+Све док је зли преда мном.“+
2 Занемео сам и гласа нисам пуштао,+Ни реч нисам о добру рекао,+Угушио сам бол своју.
3 Срце је моје горело у мени;+У уздисању моме огањ је буктао.Проговорио сам језиком својим:
4 „Јехова, дај да увидим како брзо долази крај мој,+И како је мало дана мојих,+Да бих знао колико сам пролазан.+
5 Ти си ми мало дана дао,+И век је мој као ништа пред тобом.+Баш је само дах сваки човек земаљски, па макар и чврсто стајао.+ (Села)
6 Као сенка човек иде.+Узалуд се размеће.+Згрће иметак, а не зна ко ће га покупити.+
7 А сада, чему да се надам, Јехова?Тебе ја чекам.+
8 Од свих преступа мојих избави ме.+Не дај да будем ругло безумнику.+
9 Остао сам без речи,+ не могу уста своја отворити,+Због онога што си ти учинио.+
10 Уклони од мене невољу коју си ми нанео.+Због непријатељства руке твоје нестаје ме.+
11 Када човек згреши, ти га укорима исправљаш,+И вредне ствари његове изједаш попут мољца.+Сваки човек земаљски заиста је само дах.+ (Села)
12 Јехова, чуј молитву моју,Пригни ухо кад за помоћ теби вапим.+Немој ћутати на сузе моје.+Јер сам ја странац код тебе,+Дошљак као и сви праочеви моји.+
13 Одврати поглед од мене, да бих се разведрио,+Пре него што одем и више ме не буде.“+
Фусноте
^ „Једутун“ — хебрејски израз чије тачно значење није познато.
