Псалам 22:1-31

Управитељу, за „Кошуту у зору“. Давидова песма. 22  Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?+Зашто си далеко од спасења мога,+Од речи вапаја мојих?+   Боже мој, дању те зовем, а ти се не одазиваш,+Ноћу зовем, и не сустајем.+   А ти си свет,+Обавијен си хвалама Израеловим.+   У тебе су се уздали очеви наши,+Уздали су се и ти си их избављао.+   Теби су вапили+ и били су спасени,+У тебе су се уздали и нису се осрамотили.+   А ја сам само црв,+ а не човек,Ругло људима и презир народу.+   Сви који ме виде ругају ми се,+Подругљиво уста отварају, одмахују главом и говоре:+   „На Јехову се ослонио.+ Нека га он спасе!+Нека га он избави, кад му је тако драг!“+   Јер ти си ме извадио из утробе мајчине,+Ти си ми поуздање улио још на грудима мајке моје.+ 10  Теби сам од рођења поверен,+Од утробе мајке моје ти си Бог мој.+ 11  Не буди далеко од мене, јер је невоља близу,+Јер другога помоћника немам.+ 12  Опколило ме је мноштво младих бикова,+Окружили су ме јаки бикови са Васана.+ 13  На мене отварају уста своја,+Као лав који плен кида и риче.+ 14  Као вода разливам се,+Раздвајају се све кости моје.+Срце моје као восак постаје,+Растапа се дубоко у мени.+ 15  Сасушила се снага моја као комад грнчарије,+И језик ми се за непце лепи,+У прах смртни ти ме стављаш.+ 16  Јер пси су ме опколили,+Гомила зликоваца окружила ме је.+Као лав навалили су на руке моје и ноге моје.+ 17  Све кости своје избројити могу.+Они гледају, зуре у мене.+ 18  Хаљине моје деле међу собом,+И за одећу моју жреб бацају.+ 19  Али ти, Јехова, не буди далеко.+Снаго моја,+ у помоћ ми похитај.+ 20  Душу моју од мача избави,+Душу моју једину од шапе пасје,+ 21  Спаси ме од уста лављих,+Услиши ме и спаси од рогова бикова дивљих.+ 22  Објавићу име+ твоје браћи својој,+Хвалићу те усред мноштва окупљеног.*+ 23  Ви који се Јехове бојите, хвалите га!+Сви који сте потомство Јаковљево, славите га!+Будите у страху пред њим, сви који сте потомство Израелово.+ 24  Јер он не презире патњу невољника,+Нити му је она мрска,+Лице своје није од њега окренуо,+И кад је к њему за помоћ завапио, он га је услишио.+ 25  Због дела твојих хвалићу те усред великог мноштва окупљеног.+Завете своје испунићу пред онима који се њега боје.+ 26  Кротки ће јести и наситиће се;+Хвалиће Јехову они који га траже.+Срца ваша нека вечно живе.+ 27  Сви крајеви земаљски сетиће се Јехове и обратиће се њему.+И сва племена из свих народа поклониће се пред тобом.+ 28  Јер Јехови припада власт краљевска,+Он над народима влада.+ 29  Сви богати на земљи јешће и поклониће се,+Пред њим ће се поклонити сви који у прах силазе,+И нико неће душу своју живом сачувати.+ 30  Потомство ће њему служити,+О Јехови ће се говорити следећем нараштају.+ 31  Доћи ће они и причаће о праведности његовој+Народу који ће се родити, говорећи да је Он то учинио.+

Фусноте

 „Мноштва окупљеног“ — хебрејски: кахал. Види фусноту за Из 12:6.