Псалам 16:1-11

Давидов миктам.* 16  Чувај ме, Боже, јер си ти уточиште моје.+   Рекао сам Јехови: „Ти си Јехова — теби не користи доброта моја,+   Већ светима који су на земљи.У њима, славнима, сва је радост моја.“+   Множе се муке оних који увек за неким другим трче.+Њихове жртве леванице од крви ја нећу изливати,+И на уснама својим имена њиховог нећу носити.+   Јехова је део наследства+ мога и чаше+ моје.Ти чврсто држиш наследство моје.   Дивно је оно што си ми у наследство дао.*+Посед је мој заиста леп.   Благосиљаћу Јехову, који ме саветује.+Ноћу ме опомињу бубрези* моји.+   Јехову увек имам пред собом.+Он ми је с десне стране, нећу посрнути.+   Зато се радује срце моје и весели душа* моја.+Тело ће моје спокојно почивати.+ 10  Јер нећеш душу моју оставити у гробу.*+Нећеш дозволити да слуга твој верни јаму* види.+ 11  Даћеш ми да упознам пут живота.+Обиље је радости пред лицем твојим,+Вечна је срећа у десници твојој.+

Фусноте

 „Миктам“ — хебрејски музички израз чије тачно значење није познато.
 Дословно: „На дивно [место] пала су ми мерна ужа“.
 Или: „најдубља осећања“.
 Дословно: „слава“.
 Дословно: „шеолу“.
 Према Септуагинти, Вулгати и Пешити: „труљење“.