Псалам 141:1-10

Давидова песма. 141  О Јехова, тебе призивам.+Пожури ка мени!+Пригни ухо гласу моме кад те дозивам!+   Нека молитва моја пред тобом+ буде као припремљени ка̂д,+Подизање руку мојих као вечерњи принос од жита.+   Постави, Јехова, стражу на уста моја,+Чувара на врата усана мојих.+   Не дај срцу моме да се приклони икаквом злу,+Па да у злоћи срамотна дела чиним+Заједно с људима који зло чине,+И не дај да једем посластица њихових.+   Ако ме удари праведник, то је знак љубави,*+Ако ме укори, то је уље за главу моју+Које глава моја неће одбити.+Чак ћу се и молити за њега кад у невољи буде.+   Судије народа бачене су низ литицу,+А народ је чуо речи моје, како су пријатне.+   Као што су дрва расута по земљи кад их ко сече и цепа,Тако су и кости наше расуте на вратима гроба.*+   Али очи су моје у тебе упрте,+ о Јехова, Суверени Господе.+Ти си уточиште моје.+Не дај да душа моја у смрт оде.+   Сачувај ме да се не ухватим у замку коју су ми поставили,+Чувај ме од клопки оних који зло чине.+ 10  Сви ће зли пасти у мрежу коју су сами поставили,+А ја ћу све то избећи.

Фусноте

 Или: „верне љубави“. Види фусноту за Пст 19:19.
 Дословно: „шеола“.