Псалам 139:1-24
Управитељу. Давидов псалам. Песма.
139 Јехова, ти си проникнуо дубоко у мене и познајеш ме.+
2 Ти знаш кад седам и кад устајем.+Издалека ти већ мисли моје распознајеш.+
3 Ти ме испитујеш кад ходам и кад се одмарам,+И добро знаш све путеве моје.+
4 Јер још нема ни речи на језику моме,+А ти их, Јехова, већ све знаш.+
5 С леђа и спреда ти си ме опколио,И руку си своју на мене ставио.
6 То је знање за мене сувише чудесно.+Толико је високо да га докучити не могу.+
7 Куда да одем од духа твога,+Куда да побегнем од лица твога?+
8 Када бих се и на небо попео, ти би тамо био,+Када бих и у гроб* лежај свој простро, ти би и тамо био.+
9 Када бих крила+ зорина узео,Да се настаним на мору најдаљем,+
10 И тамо би ме рука твоја водила,+Десница би ме твоја држала.+
11 Када бих рекао: „Тама ће ме брзо обавити,“+Око мене би се тада ноћ у светлост претворила.+
12 Никаква тама за тебе не би била тама,+Него би ноћ као дан сјала,+Тама би као светлост била.+
13 Јер си ти створио бубреге моје,+Заклањао си ме у утроби мајке моје.+
14 Хвалим те и пун сам страхопоштовања што сам тако дивно створен.+Дивна су дела твоја,+Добро зна то душа моја.+
15 Кости моје нису биле од тебе сакривене+Док сам настајао у тајности,+Саткан у највећим дубинама+ земље.
16 Очи су твоје виделе док сам заметак био,+У књизи су твојој сви делови његови били записани,И дани кад су настајали,+Када још није било ниједнога.
17 Како су ми драгоцене мисли твоје!+Боже, како је велик број њихов!+
18 Кад бих хтео да их пребројим, и од зрна песка више би их било.+И кад се пробудим, још увек сам с тобом.+
19 Боже, да хоћеш убити злога!+Тада би од мене одступили људи који су за крв криви,+
20 Који говоре о теби оно што сами смишљају,+Они који недостојно спомињу име твоје+ — противници твоји.+
21 Зар да не мрзим оне који тебе силно мрзе, Јехова?+Зар да не осећам гнушање према онима који се против тебе буне?+
22 Пуном мржњом ја их мрзим.+То су заиста непријатељи моји.+
23 Проникни у мене, Боже, и упознај срце моје.+Испитај ме и види неспокојне мисли моје,+
24 И види има ли у мени нешто што ме на пут боли наводи,+И води ме путем вечним.+
Фусноте
^ Дословно: „шеолу“.
