Псалам 109:1-31
Управитељу. Давидов псалам. Песма.
109 Боже хвале моје,+ немој ћутати.+
2 Јер се уста зла и лукава отварају на мене.+Говоре о мени језиком лажљивим,+
3 Речима мржње окружују ме,+И без разлога боре се против мене.+
4 На љубав моју непријатељством узвраћају,+А ја се само молим.+
5 Враћају ми зло за добро,+И мржњу за љубав моју.+
6 Постави над непријатељем мојим оног ко је зао,И нека му противник+ здесна стоји.
7 Кад му се буде судило, нека се као злочинац покаже,И молитва његова нека грех буде!+
8 Дана његових нека мало буде,+И његову надгледничку службу нека други преузме!+
9 Деца његова сирочад* постала,+А жена његова удовица!+
10 Нека синови његови лутају около,+Нека просе,И нека изађу из опустелих места својих да хлеба траже!+
11 Нека му зеленаш приграби све што има,+Нека туђинци+ разграбе плод труда његовог!+
12 Нека не буде никог ко би му милост* показао,+И нека не буде никог ко би се смиловао деци његовој кад без оца остану!
13 Нека се истреби потомство његово!+У следећем нараштају нека се избрише име њихово!+
14 Нека се Јехова сети преступа праочева његових,+И грех мајке+ његове нека се не избрише!+
15 Нека то стално буде Јехови пред очима,+И нека избрише са земље сећање на њих!+
16 Јер се зли није сетио милост да покаже,+Него је прогонио невољника и убогога+И онога ко је тужног срца, да га убије.+
17 Проклетство је волео,+ па га је и снашло.+Благослову се није радовао,+И зато је далеко од њега.+
18 Проклетство је оденуо као хаљину своју.+Зато је оно као вода ушло у њега+И као уље у кости његове.
19 Нека му оно буде као хаљина коју одева+И као појас којим је стално опасан!+
20 То је плата од Јехове оном који ми се противи,+И онима који зло говоре против душе моје.+
21 А ти си Јехова Суверени+ Господ.Учини ми добро, ради имена свога.+Избави ме јер је добра милост твоја.+
22 Јер ме невоља и јад притискају,+И срце је моје рањено у мени.+
23 Као сена кад нестаје, тако и ја одлазим;+Отресен сам као да сам скакавац.
24 Колена моја клецају од поста,+И тело се моје осушило, нема уља на њему.+
25 А њима сам ругло постао.+Кад ме виде, презирно главом одмахују.+
26 Помози ми, о Јехова, Боже мој,+Спаси ме по милости својој.+
27 Нека знају да је ово твоја рука,+Да си ти, Јехова, ово учинио.+
28 Они нека проклињу,+А ти ме благосиљај.+Устају на мене, али нека се посраме,+А слуга твој нека се радује.+
29 Нека се противници моји понижењем заодену,+И нека се срамотом својом као плаштем огрну.+
30 Славићу Јехову на сав глас устима својим,+Усред мноштва хвалићу га.+
31 Јер ће он стати здесна убогоме,+Да га спасе од оних који суде души његовој.
Фусноте
^ Дословно: „дечаци без оца“.
