Псалам 104:1-35
104 Благосиљај Јехову, душо моја!+Јехова, Боже мој, веома си велик!+Оденуо си се славом и величанством,+
2 Огрнуо си се светлошћу као плаштем,+Разапео си небеса као шатор,+
3 Греде горњих одаја својих на водама подижеш,+Од облака чиниш кола своја,+На крилима ветра ходиш,+
4 Анђеле своје духовима* чиниш,+Слуге своје ватром која прождире.+
5 Утврдио си земљу на темељима њеним,+Никад се она пољуљати неће, у сву вечност.+
6 Прекрио си је безданом воденим као хаљином.+Воде су стајале изнад гора.+
7 Од претње твоје почеле су бежати,+Од тутњаве громова твојих престрављене су побегле,
8 На место које си за њих утврдио.Горе су се подигле,+Долине су се спустиле,
9 Међу си поставио коју неће прећи,+Да не би опет земљу прекриле.+
10 Изворе шаљеш по долинама,+Међу горама они теку.
11 На њима се напајају све животиње пољске,+Зебре+ у њима гасе жеђ своју.
12 Изнад њих птице небеске почивају,+Из густог лишћа разлеже се пој њихов.+
13 Горе натапаш из горњих одаја својих.+Плодовима дела твојих земља се сити.+
14 Ти пушташ да ниче зелена трава за стоку,+И биље за потребе људи,+Дајеш да из земље храна ниче.+
15 Дајеш вино да весели срце човеково,+И уље од ког се лице сјаји,+И хлеб што крепи срце човека смртног.+
16 Сита су стабла Јеховина,Ливански кедрови које је посадио,+
17 На којима птице гнезда своја свијају.+Рода се гнезди на стаблима смреке.+
18 Горе високе+ су за козороге,+Литице су заклон даманима.+
19 Начинио си месец за одређивање времена,+Сунце зна где треба заћи.+
20 Ти таму ствараш и ноћ пада,+Тада се све звери шумске крећу.
21 Млади лавови ричу за пленом,+И храну своју од Бога траже.+
22 Кад сунце гране+ они се повлаче,И лежу у скровишта своја.
23 А човек на посао креће+И на рад свој све до вечери.+
24 Како је много дела твојих, о Јехова!+Сва си их мудро начинио,+Пуна је земља стваралаштва твога.+
25 У мору, тако великом и широком,+Врве животиње без броја,+Створења мала и велика.+
26 По њему и бродови плове.+Начинио си левијатана*+ да се у њему игра.+
27 Сви они на тебе чекају+Да им храну даш на време.+
28 Ти им дајеш, они узимају.+Отвараш руку своју, насите се добра.+
29 Окренеш ли лице своје, смету се.+Узмеш ли им дух,* умиру,+И у прах се свој враћају.+
30 Пошаљеш ли дух свој, настају.+Ти обнављаш лице земљи.
31 Слава Јеховина трајаће довека.+Радоваће се Јехова делима својим.+
32 Он погледа земљу, и она се затресе,+Дотакне горе, и оне се задиме.+
33 Певаћу Јехови целог свог живота,+Песмом ћу хвалити Бога свога докле год ме буде.+
34 Нека угодно буде размишљање моје о њему.+Ја ћу се радовати Јехови.+
35 Грешници ће бити збрисани са земље,+Злих више неће бити.+Благосиљај Јехову, душо моја! Хвалите Јах!*+
Фусноте
^ Или: „ветровима“ (хебрејски рухот, множина). У 3. стиху „ветар“ (хебрејски руах, једнина).
^ Или: „дах; животну силу“.
