Псалам 102:1-28
Молитва невољника кад клоне и своје бриге излива пред Јеховом.+
102 О Јехова, чуј молитву моју,+И нека вапај мој пред тебе дође.+
2 Не окрећи од мене лице своје у дан тескобе моје.+Пригни к мени ухо своје.+У дан када те призовем, пожури, услиши ме!+
3 Јер дани моји као дим нестају,+И кости су моје као пећ усијане.+
4 Срце моје као трава вене и суши се,+Јер хлеб свој заборављам да једем.+
5 Од уздисања мога+Кости су ми за кожу прионуле.+
6 Личим на пеликана у пустињи.+Постао сам као ћук у пустоши.
7 Испијен сам,Постао сам као птица што сама на крову стоји.+
8 По цео дан непријатељи ми се моји ругају.+Они који од мене луду праве, клетве мојим именом изричу.+
9 Пепео као хлеб једем,+Пиће своје са сузама мешам,+
10 Због осуде твоје и гнева твога.+Јер подигао си ме да би ме одбацио.+
11 Дани су моји попут сене која се губи,+И ја се као трава сушим.+
12 А ти, Јехова, остајеш довека,+И спомен твој из нараштаја у нараштај.+
13 Ти ћеш устати, смиловаћеш се Сиону,+Јер је време да му се милост укаже,Јер је дошло време.+
14 Јер је мило слугама твојим камење његово,+И прах његов воле.+
15 Народи ће се бојати имена Јеховиног,+И сви краљеви земаљски славе твоје.+
16 Јер ће Јехова Сион изградити,+Показаће се у слави својој.+
17 Обазреће се на молитву оних који су без ичега остали,+И неће презрети молитву њихову.+
18 Ово је написано за нараштај будући.+Народ који ће бити створен хвалиће Јах.+
19 Јер он гледа са свете висине своје,+С небеса Јехова на земљу гледа,+
20 Да чује уздахе затвореника,+Да ослободи оне који су смрти предани,+
21 Да би се име Јеховино објавило на Сиону+И хвала његова у Јерусалиму,+
22 Кад се сакупе сви народи+И краљевства да служе Јехови.+
23 На пола пута мога снагу ми је одузео,+Скратио је дане моје.+
24 Рекао сам: „Боже мој,Немој ме узети у половини дана мојих.+А године се твоје кроз све нараштаје протежу.+
25 Давно си положио темеље земљи,+И небеса су дело руку твојих.+
26 Они ће пропасти, а ти ћеш остати,+И све ће се то као хаљина похабати.+Као одећу заменићеш их, и доћи ће крају своме.+
27 А ти си увек исти, и годинама твојим краја нема.+
28 Синови слугу твојих остаће да живе.+Пред тобом ће се потомство њихово утврдити.“+
