Постанак 8:1-22
8 Затим се Бог сетио+ Ноја и свих дивљих животиња и све стоке која је била с њим у арци,+ па је пустио да земљом дува ветар, и воде су почеле да опадају.+
2 И затворили су се извори воденог бездана*+ и бране на небесима,+ и тако је престао пљусак с неба.
3 Воде су се постепено повлачиле са земље; и након сто педесет дана ниво воде је знатно опао.+
4 А седмог месеца,* седамнаестог дана у месецу, арка+ се зауставила на брдима Арарата.+
5 Воде су и даље опадале до десетог месеца.* Десетог месеца, првог дана у месецу, појавили су се врхови гора.+
6 Тако је Ноје после четрдесет дана отворио прозор+ на арци који је био направио.
7 Затим је послао гаврана+ који је одлетао и долетао све док се воде на земљи нису исушиле.
8 Касније је пустио голубицу+ да види да ли су се воде повукле с површине земље.
9 Али голубица није нашла место где би стала својом ногом, па се вратила код њега у арку јер су воде још увек покривале целу површину земље.+ Он је испружио руку, узео ју је и унео у арку.
10 Онда је сачекао још седам дана, па је поново пустио голубицу из арке.
11 Предвече му се голубица вратила, и гле, у кљуну је имала тек откинут маслинов лист,+ и тако је Ноје сазнао да су се воде повукле са земље.+
12 Онда је сачекао још седам дана. Затим је пустио голубицу, али се она више није вратила.+
13 А до шестсто прве године,+ првог месеца,* првог дана у месецу, воде на земљи су се повукле. Ноје је открио кров на арци и погледао, и гле, површина земље се осушила.+
14 Другог месеца, двадесет и седмог дана у месецу, земља је била потпуно сува.+
15 Тада је Бог рекао Ноју:
16 „Изађите из арке, ти и твоја жена и твоји синови и жене твојих синова.+
17 Све врсте животиња које су с тобом, свако створење:+ створења која лете,+ стоку+ и све друге животиње што се мичу по земљи,+ изведи са собом да врве по земљи, да буду плодни и да се намноже на земљи.“+
18 Тада је Ноје изашао и с њим његови синови,+ његова жена и жене његових синова.
19 Сва створења, све животиње што се мичу и сва створења која лете, све што се миче по земљи, изашло је из арке по својим врстама.+
20 Ноје је подигао олтар+ Јехови и од свих чистих животиња+ и од свих чистих створења која лете+ принео је на олтару жртве паљенице.+
21 Јехова је осетио угодан мирис.+ Зато је Јехова рекао у свом срцу:+ „Никад више нећу проклети земљу+ због човека, јер је човеково срце склоно злу+ од његове младости;+ и никад више нећу уништити све живо као што сам то сада учинио.+
22 Докле год буде земље неће нестати ни сетве ни жетве, ни хладноће ни врућине, ни лета ни зиме, ни дана ни ноћи.“+
Фусноте
^ Овај месец одговара месецу авиву (нисану), првом месецу верског календара који су Јевреји користили након изласка из Египта. Види додатак 14.
^ Овај месец одговара месецу тамузу. Види додатак 14.
^ Овај месец одговара месецу етаниму (тишрију). Види додатак 14.
