Постанак 49:1-33
49 Затим је Јаков позвао своје синове и рекао им: „Окупите се да вам кажем шта ће вам се догодити у будућим данима.*
2 Сакупите се и чујте, Јаковљеви синови, чујте Израела, свог оца.+
3 „Рувиме, ти си мој првенац,+ моја сила и првенац моје мушке снаге,+ узвишен си у достојанству и у снази.
4 Необуздан си попут вода, немој се узвисивати,+ јер си легао на постељу свог оца.+ Тада си је обешчастио.+ Он је легао на моју постељу!
5 „Симеон и Левије су браћа.+ Мачеви су им оруђе насиља.+
6 У њихово друштво моја душа не улази.+ С њиховим се збором моје срце не уједињује,+ јер су у свом гневу побили људе,+ и у својој самовољи пресекли су биковима жиле на ногама.
7 Проклет да је њихов гнев,+ јер је окрутан,+ и њихов бес, јер је жесток.+ Разделићу их по Јакову и расућу их по Израелу.+
8 „Тебе ће, Јуда,+ твоја браћа хвалити.+ Твоја ће рука бити на врату твојих непријатеља.+ Синови твог оца теби ће се клањати.+
9 Јуда је лавић.+ Сине мој, од плена ћеш устајати. Спустио се, као лав се испружио, и ко се усуђује да га пробуди?+
10 Жезло се неће одмаћи од Јуде,+ ни заповедничка палица од његових ногу, док не дође Шило,*+ и њему ће се покоравати народи.+
11 Кад за лозу веже свог магарца, за племениту лозу потомка своје магарице, он ће своју одећу прати у вину и своје хаљине у крви од грожђа.+
12 Очи су му црвене од вина, а зуби бели од млека.
13 „Завулон ће живети поред мора,+ и биће уз обалу где су усидрени бродови,+ и његово подручје протезаће се према Сидону.+
14 „Исахар+ је магарац јаких костију, који почива међу бисагама.
15 Видеће да је почивалиште добро и да је земља лепа, па ће подметнути леђа да носи терет и биће присиљен на ропски рад.
16 „Као једно од Израелових племена, Дан ће судити свом народу.+
17 Дан ће бити змија поред пута, рогата змија поред пута, која коња уједа за глежањ тако да његов јахач пада на леђа.+
18 О Јехова, чекаћу да спасење од тебе дође.+
19 „Гада ће нападати разбојници, али он ће им бити за петама.+
20 „Од Асира ће долазити обиље хлеба,+ и он ће давати краљевске посластице.+
21 „Нефталим+ је танана кошута. Он говори лепе речи.+
22 „Јосиф је младица родног дрвета,+ младица родног дрвета крај извора,+ што преко зида тера своје гране.+
23 Али стрелци су га нападали, гађали и гајили мржњу према њему.+
24 А ипак је његов лук остао чврст,+ и снажне мишице руку његових биле су гипке.+ Из руку Јаковљевог Силног Бога+ долази Пастир, Израелов Камен.+
25 Он долази од Бога твог оца,+ и он ће ти помоћи.+ Он је са Свемоћним,+ и благословиће те благословима небеским одозго,+ благословима вода из великих дубина,+ благословима груди и утробе.+
26 Благослови твог оца надмашиће благослове вечних гора+ и украс вековних брда.+ Они ће бити на Јосифовој глави, на темену онога који је издвојен од своје браће.+
27 „Венијамин ће растрзати плен као вук.+ Ујутру ће јести животињу коју ухвати, а увече ће делити плен.“+
28 Сви они чине дванаест Израелових племена, и ово им је отац рекао кад их је благословио. Свакога је благословио одговарајућим благословом.+
29 Затим им је дао ову заповест: „Кад се приберем свом народу,+ сахраните ме с мојим очевима у пећини која је у пољу Ефрона Хетејина,+
30 у пећини која је у пољу Макпели испред Мамрије у хананској земљи, у пољу које је Аврахам купио од Ефрона Хетејина за гроб.+
31 Тамо су сахранили Аврахама и његову жену Сару.+ Тамо су сахранили Исака и његову жену Ребеку,+ и тамо сам ја сахранио Лију.
32 То поље и пећина на њему купљени су од Хетових синова.“+
33 Кад је Јаков дао заповести својим синовима, подигао је ноге на постељу и издахнуо, па је био прибран свом народу.+
Фусноте
^ Или: „у последњим данима“.
^ „Шило“ је транскрипција хебрејске речи која значи „онај коме то припада“.