Постанак 47:1-31
47 Тако је Јосиф отишао и јавио фараону:+ „Мој отац и моја браћа дошли су из хананске земље са својом ситном и крупном стоком и са свим што имају, и ено их у земљи Гесем.“+
2 И изабрао је петорицу своје браће да их представи фараону.+
3 Тада је фараон упитао његову браћу: „Чиме се бавите?“+ А они су одговорили фараону: „Твоје слуге су пастири+ као што су били и наши праочеви.“+
4 Затим су фараону рекли: „Дошли смо да неко време живимо у овој земљи,+ јер више нема паше за стоку твојих слугу,+ јер је у хананској земљи велика глад.+ А сада те молимо да допустиш да твоје слуге живе у земљи Гесем.“+
5 Тада фараон рече Јосифу: „Твој отац и твоја браћа дошли су код тебе.
6 Египатска земља стоји ти на располагању.+ Насели свог оца и своју браћу у најбољи крај земље.+ Нека живе у земљи Гесем,+ а ако знаш да међу њима има храбрих људи,+ постави их за надзорнике над мојом стоком.“+
7 Затим је Јосиф увео свог оца Јакова и представио га фараону, а Јаков је благословио фараона.+
8 Фараон упита Јакова: „Колико ти је година?“
9 Јаков одговори фараону: „Мени је сто тридесет година+ и све то време живим као странац. Мало их је и мучне су године мог живота,+ и не достижу године живота мојих очева кад су живели као странци.“+
10 Затим је Јаков благословио фараона и отишао од њега.+
11 Тако је Јосиф населио свог оца и своју браћу и дао им посед у египатској земљи, у најбољем крају земље, у земљи Рамеси,+ баш као што је фараон заповедио.
12 И Јосиф је снабдевао хлебом свог оца и своју браћу и цео дом свог оца,+ према броју деце.+
13 А у целој земљи није било хлеба, јер је глад била веома велика.+ Египатска и хананска земља биле су исцрпљене због глади.+
14 Јосиф је покупио сав новац који се нашао у египатској и хананској земљи за жито које су људи куповали.+ Јосиф је тај новац доносио у фараонов двор.
15 После неког времена нестало је новца у египатској и у хананској земљи, и сви Египћани су долазили код Јосифа и говорили: „Дај нам хлеба!+ Зашто да помремо пред тобом зато што више нема новца?“+
16 Тада је Јосиф рекао: „Предајте своју стоку и даћу вам хлеб у замену за вашу стоку, пошто више немате новца.“
17 И они су доводили своју стоку код Јосифа, а Јосиф им је давао хлеб у замену за њихове коње, овце, говеда и магарце.+ Тако им је те године давао хлеб у замену за сву њихову стоку.
18 Кад је та година прошла, дошли су код њега и следеће године па су му рекли: „Нећемо крити од свог господара да смо сав новац и стоку предали свом господару.+ Ништа више није остало пред нашим господарем осим нашег тела и наше земље.+
19 Зашто да и ми и наша земља пропаднемо пред твојим очима?+ Купи и нас и нашу земљу у замену за хлеб,+ а ми ћемо заједно с нашом земљом бити фараонови робови. Дај нам семе да засејемо њиве да бисмо остали живи, да не помремо и да нам земља не остане пуста.“+
20 Тако је Јосиф купио за фараона сву египатску земљу,+ јер су Египћани продали своје њиве, јер их је захватила велика глад. Тако је земља постала фараоново власништво.
21 Он је преселио народ у градове од једног до другог краја Египта.+
22 Само свештеничку земљу није купио,+ јер је храну за свештенике обезбеђивао фараон и они су јели оно што им је он давао.+ Зато нису продавали своју земљу.+
23 Тада је Јосиф рекао народу: „Данас сам и вас и вашу земљу купио за фараона. Ево вам семе, па засејте земљу.+
24 Када донесе род,+ петину ћете дати фараону,+ а четири петине остаће вама као семе за њиву и за храну вама и онима који су у вашим домовима и вашој деци.“+
25 А они су рекли: „Ти си нам сачувао живот.+ Нека нађемо милост у очима нашег господара и бићемо фараонови робови.“+
26 Јосиф је тако поставио одредбу по којој до данашњег дана петина од рода земље у Египту припада фараону. Само земља свештеника, као посебне групе, не припада фараону.+
27 Израелци су живели у египатској земљи, у земљи Гесем.+ Ту су се населили, били су плодни и веома су се намножили.+
28 Јаков је живео у египатској земљи седамнаест година, тако да је укупно живео сто четрдесет и седам година.+
29 Кад се приближило време да Израел умре,+ позвао је свог сина Јосифа и рекао му: „Молим те, ако сам нашао милост у твојим очима, стави руку под моје бедро+ и покажи ми доброту* и верност.+ Молим те, немој ме сахранити у Египту.+
30 Хоћу да починем код својих очева,+ и зато ме однеси из Египта и сахрани ме у њихов гроб.“+ А он му је одговорио: „Учинићу како си казао.“
31 На то је Јаков рекао: „Закуни ми се.“ И он му се заклео.+ Онда се Израел поклонио над узглављем постеље.+
