Постанак 45:1-28
45 Кад је Јосиф то чуо, више није могао да се савладава пред свима који су стајали око њега,+ па је повикао: „Изађите сви напоље!“ Тако нико други није остао с Јосифом кад се он открио својој браћи.+
2 Он је гласно заплакао,+ тако да су га чули Египћани, а сазнало се за то и на фараоновом двору.
3 На крају је Јосиф рекао својој браћи: „Ја сам Јосиф. Да ли ми је отац још увек жив?“ Али његова браћа нису могла ништа да му одговоре, јер су се уплашили.+
4 Зато им Јосиф рече: „Молим вас, приђите ближе.“ Тада су му они пришли.
А он рече: „Ја сам ваш брат Јосиф ког сте продали у Египат.+
5 Али сада немојте бити жалосни+ и немојте се љутити на себе што сте ме продали овамо, јер ме је Бог послао пред вама да би вам сачувао живот.+
6 Јер ово је друга година глади у земљи,+ а још пет година неће бити ни орања ни жетве.+
7 Зато ме је Бог послао пред вама да би вам сачувао остатак+ на земљи и да би вам спасао живот великим избављењем.
8 Зато ме нисте ви послали овамо,+ него истинити Бог, да би ме поставио за оца+ фараону и за господара над целим његовим двором и за управитеља над свом египатском земљом.
9 „Пођите брзо мом оцу и реците му: ’Овако говори твој син Јосиф: „Бог ме је поставио за господара над свим Египтом.+ Дођи код мене, немој оклевати.
10 Живећеш у земљи Гесем+ и бићеш близу мене, ти и твоји синови и синови твојих синова и твоја ситна и крупна стока и све што имаш.
11 Ја ћу те снабдевати храном, јер ће бити још пет година глади,+ да не би пропао ни ти, ни твој дом ни оно што имаш.“‘
12 Ево, и ви и мој брат Венијамин својим очима видите да вам то моја уста говоре.+
13 Зато испричајте мом оцу о свој мојој слави у Египту и о свему што сте видели. Пожурите и доведите ми оца овамо.“
14 Тада је загрлио свог брата Венијамина и заплакао, а и Венијамин је загрлио њега.+
15 Онда је плачући изљубио и осталу браћу.+ Затим су његова браћа разговарала с њим.
16 На фараоновом двору почело је да се говори: „Дошла су Јосифова браћа!“ То је било драго фараону и његовим слугама.+
17 Зато је фараон рекао Јосифу: „Реци својој браћи: ’Натоварите своје животиње и идите у хананску земљу,+
18 узмите свог оца и своје укућане и дођите код мене и даћу вам оно што је добро у египатској земљи, па једите оно што је најбоље у овој земљи.‘+
19 Пренеси им и ову заповест:+ ’Узмите са собом из египатске земље кола+ за своју децу и за своје жене, па повезите свог оца и дођите овамо.+
20 Не жалите за својим стварима,+ јер је ваше све оно што је добро у египатској земљи.‘“+
21 Израелови синови су тако и учинили. Јосиф им је по фараоновој наредби дао кола и храну+ за пут.
22 Сваком од њих дао је по хаљину,+ а Венијамину је дао триста сребрника и пет хаљина.+
23 Свом оцу је послао десет магараца натоварених добрим стварима из Египта и десет магарица натоварених житом, хлебом и храном за оца за пут.
24 Тако је он отпустио своју браћу и они су кренули. А он им је рекао: „Немојте да се путем љутите један на другога.“+
25 Они су пошли из Египта и стигли у хананску земљу код свог оца Јакова.
26 Тада су му све испричали: „Јосиф је још жив и влада свом египатском земљом!“+ Али срце му је остало скамењено, јер им није веровао.+
27 Кад су му испричали све што им је Јосиф рекао и кад је видео кола која је Јосиф послао по њега, оживео је дух њиховог оца Јакова.+
28 Тада је Израел узвикнуо: „Доста је! Мој син Јосиф је жив! Идем да га видим пре него што умрем!“+
