Постанак 43:1-34
43 У земљи је била велика глад.+
2 А кад су појели жито које су донели из Египта,+ њихов отац им рече: „Идите опет и купите нам мало хране.“+
3 На то му Јуда рече:+ „Онај човек нас је јасно упозорио: ’Не долазите опет пред мене ако ваш брат не буде с вама.‘+
4 Ако пустиш нашег брата да иде с нама,+ онда ћемо отићи да ти купимо храну.
5 Али ако га не пустиш, нећемо отићи, јер нам је онај човек рекао: ’Не долазите опет пред мене ако ваш брат не буде с вама.‘“+
6 А Израел је узвикнуо:+ „Зашто сте ми учинили зло рекавши оном човеку да имате још једног брата?“
7 Они су одговорили: „Човек се потанко распитивао о нама и нашој породици: ’Да ли вам је отац још жив?+ Имате ли још неког брата?‘, а ми смо му испричали све како јесте.+ Како смо могли знати да ће рећи: ’Доведите свог брата‘?“+
8 Тада Јуда рече свом оцу Израелу: „Пошаљи дете са мном,+ па да устанемо и идемо, да останемо живи и да не помремо,+ и ми и ти и наша деца.+
9 Ја одговарам за њега.+ Тражи га из моје руке.+ Ако ти га не вратим и не доведем га пред тебе, бићу ти крив за сва времена.
10 Да нисмо оклевали, до сада бисмо се већ двапут вратили.“+
11 Тада им њихов отац Израел рече: „Ако је тако,+ онда узмите најбољи род ове земље у своје џакове и однесите их оном човеку на дар:+ мало балзама+ и мало меда,+ ладанума и коре од дрвета које садржи смолу,+ пистаћа и бадема.+
12 Понесите са собом и двапут више новца. Вратите и новац који је био одозго у вашим врећама.+ Можда је то била грешка.+
13 Узмите свог брата, па устаните и идите опет код оног човека.
14 А Бог Свемоћни нека подстакне оног човека да вам се смилује,+ па да вам пусти другог брата и Венијамина. А ја, ако морам да останем без деце, нека останем!“+
15 Тако су они узели тај дар и двапут више новца и повели су Венијамина. Затим су отишли у Египат и стали пред Јосифа.+
16 Кад је Јосиф видео да је и Венијамин с њима, одмах је рекао човеку који је управљао његовим домом: „Одведи ове људе у кућу, закољи нешто од стоке и припреми јело,+ јер ће ови људи јести са мном у подне.“
17 Тај човек је одмах учинио како му је Јосиф рекао+ и одвео те људе у Јосифов дом.
18 А они су се уплашили што их он води у Јосифов дом,+ па су рекли: „Тамо нас воде због новца који је био стављен у наше вреће, да би насрнули на нас и напали нас, па да нас узму за робове и отму нам магарце!“+
19 Зато су приступили човеку који је управљао Јосифовим домом и обратили му се на улазу у кућу,
20 рекавши: „Опрости, господару. Ми смо и раније долазили да купимо храну.+
21 Али кад смо се зауставили да преноћимо+ и отворили своје вреће, сваки од нас нашао је новац одозго у својој врећи, свој новац у пуној тежини. Зато својим рукама желимо да га вратимо.+
22 А са собом смо донели још новца да купимо храну. Ми не знамо ко нам је ставио новац у вреће.“+
23 Тада им он рече: „Све је у реду. Не бојте се.+ Ваш Бог и Бог вашег оца ставио вам је благо у вреће.+ Ваш новац је стигао најпре к мени.“ Затим им је извео Симеона.+
24 Човек их је затим увео у Јосифов дом, донео воду да им се оперу ноге+ и дао храну за њихове магарце.+
25 Они су припремили дар+ за Јосифа кад дође у подне, јер су чули да ће код њега јести.+
26 Кад је Јосиф ушао у кућу, они су му предали дар који су понели са собом, и пали су ничице пред њим.+
27 Он их је питао да ли су добро и затим је рекао:+ „Да ли је добро ваш стари отац о коме сте причали? Да ли је још жив?“+
28 Они су одговорили: „Добро је твој слуга, наш отац. Још је жив.“ Затим су се поклонили пред њим и пали ничице.+
29 Кад је Јосиф подигао очи и видео свог брата Венијамина, сина своје мајке,+ рекао је: „Да ли је ово ваш најмлађи брат о коме сте ми причали?“+ Затим је рекао: „Сине, нека Бог буде милостив према теби.“+
30 Тада је Јосиф пожурио да изађе напоље јер је био дубоко ганут због свог брата.+ Зато је потражио место где би се исплакао, па је ушао у једну одају где је могао да буде сам и тамо се исплакао.+
31 После се умио, изашао из собе и савладавајући своја осећања рекао:+ „Послужите јело.“+
32 Засебно су послужили и њега и његову браћу и Египћане који су јели код њега, јер Египћани нису могли да једу с Јеврејима, зато што је то Египћанима било одвратно.+
33 Они су седели пред њим од најстаријег, према његовом праву које има као првенац,+ па до најмлађег. И у чуду су се гледали.
34 А он је наредио да им се послуже јела која су била пред њим, а Венијамину је дао пет пута више него свима осталима.+ Тако су се они гостили и пили с њим док се нису наситили.+
