Постанак 41:1-57

41  После две године фараон је сањао+ да стоји поред Нила.  И гле, из Нила је изашло седам лепих и дебелих крава које су пасле траву поред Нила.+  А после њих из Нила је изашло седам ружних и мршавих крава+ које су стале поред тих крава на обали Нила.  Тада су краве које су биле ружне и мршаве појеле оних седам лепих и дебелих крава.+ Онда се фараон пробудио.+  Али је опет заспао и уснио други сан. И гле, на једној стабљици израсло је седам крупних и лепих класова.+  А после њих израсло+ је седам ситних класова, сасушених због источног ветра.+  И ти ситни класови прогутали су оних седам крупних и пуних класова.+ Тада се фараон пробудио и схватио да је то био сан.  Ујутру је био узнемиреног духа.+ Зато је послао слуге да позову све египатске свештенике који се баве магијом+ и све своје мудраце,+ и фараон им је испричао своје снове.+ Али нико није могао да му их протумачи.  Тада је главни пехарник рекао фараону:+ „Данас ћу ти рећи своје грехе.+ 10  Кад се фараон био наљутио на своје слуге,+ послао је у тамницу у кући заповедника телесне страже+ мене и главног пекара. 11  Једне ноћи и он и ја смо уснили сан. Сваки сан је имао своје значење.+ 12  С нама је био један младић, Јеврејин,+ слуга заповедника телесне страже.+ Кад смо му испричали снове,+ он нам их је протумачио. Сваком је протумачио његов сан. 13  Онако како нам их је протумачио, тако се и догодило. Мене је фараон вратио у службу,+ а оног човека је обесио.“+ 14  Фараон је послао по Јосифа,+ да га брзо доведу из затвора.+ А он се обријао,*+ пресвукао+ и изашао пред фараона. 15  Тада је фараон рекао Јосифу: „Уснио сам сан, али нико не може да га протумачи. Чуо сам да ти можеш протумачити сан кад га чујеш.“+ 16  Јосиф је одговорио фараону: „То није у мојој власти! Бог ће фараону објавити добро.“+ 17  Фараон је затим рекао Јосифу: „Сањао сам како стојим на обали Нила. 18  И гле, из Нила је изашло седам дебелих и лепих крава које су пасле траву поред Нила.+ 19  А после њих изашло је седам слабих, веома ружних и мршавих крава.+ Тако ружне краве нисам видео у свој египатској земљи. 20  И те мршаве и ружне краве појеле су оних седам дебелих крава.+ 21  Али иако су их појеле, није се познавало да су им у стомаку, јер су и даље биле ружне као и раније.+ Тада сам се пробудио. 22  „Затим сам сањао како седам пуних и лепих класова избијају на једној стабљици.+ 23  А после њих израсло је седам класова увелих и ситних, сасушених због источног ветра.+ 24  И ти ситни класови прогутали су оних седам лепих класова.+ Испричао сам ово свештеницима који се баве магијом,+ али ниједан није могао да ми објасни.“+ 25  Тада је Јосиф рекао фараону: „Оба фараонова сна имају исто значење. Истинити Бог јавља фараону шта ће учинити.+ 26  Седам лепих крава представљају седам година. Исто тако, седам лепих класова представљају седам година. Оба сна имају исто значење. 27  Седам мршавих и ружних крава које су изашле после њих представљају седам година; и седам празних класова, сасушених због источног ветра,+ представљају седам година глади.+ 28  Ово сам већ рекао фараону: истинити Бог је показао фараону шта ће учинити.+ 29  „Ево, долази седам веома родних година у свој египатској земљи. 30  Али после њих настаће седам година глади, када ће се заборавити све обиље у египатској земљи и глад ће уништити земљу.+ 31  А обиље које је било у земљи неће се спомињати, јер ће глад која ће после тога доћи бити заиста велика. 32  А то што је фараон два пута уснио сан значи да је истинити Бог то чврсто одлучио+ и да ће истинити Бог то брзо и учинити.+ 33  „Зато нека фараон сада потражи разборитог и мудрог човека и нека га постави над египатском земљом.+ 34  Нека фараон постави надгледнике у земљи,+ па нека узима петину рода египатске земље за тих седам родних година.+ 35  Нека они сакупљају сав род током тих седам родних година што долазе. Нека под фараоновом руком сабирају жито за храну, и нека га чувају по градовима.+ 36  Та храна ће служити као залиха у земљи за седам година глади које ће настати у египатској земљи,+ да земља не би пропала због глади.“+ 37  То се свидело фараону и свим његовим слугама.+ 38  Зато је рекао својим слугама: „Можемо ли наћи некога као што је овај човек, у коме је Божји дух?“+ 39  Затим је рекао Јосифу: „Пошто ти је Бог дао да све то знаш,+ нико није тако разборит и мудар као што си ти.+ 40  Ти ћеш бити управитељ мог двора+ и цео мој народ безусловно ће те слушати.+ Једино ћу престољем бити већи од тебе.“+ 41  Фараон је још казао Јосифу: „Постављам те над свом египатском земљом.“+ 42  Тада је фараон скинуо печатни прстен+ са своје руке и ставио га Јосифу на руку, обукао га у хаљине од финог ланеног платна и ставио му око врата златан ланац.+ 43  Осим тога, заповедио је да га возе у почасним колима одмах иза фараонових кола+ и да пред њим вичу: „Аврек!“* Тако га је поставио над свом египатском земљом. 44  Затим је фараон рекао Јосифу: „Ја сам фараон, али без твог одобрења нико не сме да подигне ни руку ни ногу у свој египатској земљи.“+ 45  После тога фараон је дао Јосифу име Псонтомфаних и дао му је за жену Асенету,+ кћер Потифере, свештеника из Она.*+ И Јосиф је почео да обилази египатску земљу.+ 46  Јосиф је имао тридесет година+ кад је стао пред фараона, краља Египта. Затим је Јосиф отишао од фараона и обишао сву египатску земљу. 47  Током седам родних година земља је богато рађала.+ 48  А он је сакупљао сав род током тих седам година које су наступиле у египатској земљи, и тај род је чувао по градовима.+ У сваки град стављао је род с околних њива.+ 49  Јосиф је сакупио велике количине жита,+ као песка морскога, док на крају нису престали да га мере јер се није могло измерити.+ 50  Пре него што је наступила прва година глади, Јосифу су се родила два сина,+ која му је родила Асенета, кћи Потифере, свештеника из Она. 51  Јосиф је свом првенцу дао име Манасија,*+ јер је рекао: „Бог ми је дао да заборавим сву своју невољу и цео дом мог оца.“+ 52  А другом сину је дао име Јефрем,*+ јер је рекао: „Бог ме је учинио плодним у земљи моје невоље.“+ 53  Тако је прошло седам родних година у египатској земљи,+ 54  и наступило је седам година глади, баш као што је Јосиф и рекао.+ У свим земљама настала је глад, а у свој египатској земљи било је хлеба.+ 55  На крају је и у свој египатској земљи почела глад и народ је завапио фараону тражећи хлеб.+ Тада је фараон рекао свим Египћанима: „Идите код Јосифа. Шта год вам каже, то учините.“+ 56  И глад је захватила целу земљу.+ Тада је Јосиф отворио све житнице које су имали и почео да продаје храну Египћанима,+ јер је велика глад захватила египатску земљу. 57  У Египат су долазили и људи из свих земаља да купују храну од Јосифа, јер је велика глад захватила све земље.+

Фусноте

 Или: „обријао и ошишао“.
 Значење овог египатског израза који је транскрибован у хебрејском тексту до сада није утврђено.
 Или: „из Хелиополиса“, чији назив значи „град сунца“, зато што се у тамошњем храму обожавао Ра, бог Сунца.
 „Манасија“ значи „узрочник заборава; онај због ког се заборавља“.
 „Јефрем“ значи „двоструко плодан“.