Постанак 35:1-29

35  После тога Бог је рекао Јакову: „Устани, иди у Ветиљ, настани се тамо+ и направи олтар истинитом Богу који ти се појавио када си бежао од свог брата Исава.“+  Тада је Јаков рекао свом дому и свима који су били с њим: „Уклоните туђе богове које имате код себе,+ очистите се и пресвуците се.+  Онда устанимо и пођимо у Ветиљ. Тамо ћу направити олтар истинитом Богу који ме је услишио у дан моје невоље+ и био са мном на путу којим сам ишао.“+  Тако су они дали Јакову све туђе богове+ које су имали код себе и минђуше које су имали на ушима, и Јаков је све то закопао+ под велико стабло у близини Сихема.  После тога су кренули, а велики страх од Бога обузео је градове око њих,+ тако да нису пошли у потеру за Јаковљевим синовима.  На крају су Јаков и цео народ који је био с њим стигли у Луз,+ то јест у Ветиљ, у хананској земљи.  Затим је ту подигао олтар и то место назвао Ел-Ветиљ, јер му се тамо појавио истинити Бог када је бежао од свог брата.+  Касније је умрла Девора,+ Ребекина дојиља, и сахрањена је у подножју Ветиља под једним великим дрветом, које је он назвао Алон-Вакут.*  Бог се опет појавио Јакову кад се он враћао из Падан-Арама+ и благословио га.+ 10  Бог му је рекао: „Име ти је Јаков.+ Али више се нећеш звати Јаков, него ће ти име бити Израел.“ Тако му је дао име Израел.+ 11  Бог му је још рекао: „Ја сам Бог Свемоћни.+ Буди плодан и намножи се. Од тебе ће настати народ, велики народ, и краљеви ће потећи од тебе.*+ 12  Земљу коју сам дао Аврахаму и Исаку даћу теби, а после тебе даћу је твом потомству.“+ 13  Затим се Бог подигао од њега с места где је говорио с њим.+ 14  Зато је Јаков поставио стуб од камена на месту где је он говорио с њим,+ излио на њега жртву леваницу и прелио га уљем.+ 15  А место где је Бог говорио с њим Јаков је и даље звао Ветиљ.+ 16  Затим су кренули из Ветиља. И док су још имали добар део пута до Ефрате,+ Рахела је почела да се порађа и имала је тежак порођај.+ 17  И док се мучила при порођају, бабица јој је рекла: „Не бој се, јер ћеш имати још једног сина.“+ 18  Док се растављала са животом,*+ јер је умирала,+ дала му је име Венонија, а његов отац га је назвао Венијамин.+ 19  Тако је Рахела умрла и била је сахрањена на путу за Ефрату, то јест Витлејем.+ 20  Јаков је поставио стуб на њеном гробу. Тај стуб на Рахелином гробу стоји све до данас.+ 21  После тога Израел је кренуо даље и разапео свој шатор иза куле Едер.+ 22  Док је Израел живео у тој земљи,+ Рувим је отишао и легао с Валом, иночом* свог оца, и Израел је сазнао за то.+ Јаков је имао дванаест синова. 23  Лијини синови били су Рувим, Јаковљев првенац,+ и Симеон, Левије, Јуда, Исахар и Завулон. 24  Рахелини синови били су Јосиф и Венијамин. 25  Синови Рахелине слушкиње Вале били су Дан и Нефталим. 26  Синови Лијине слушкиње Зелфе били су Гад и Асир. То су Јаковљеви синови који су му се родили у Падан-Араму. 27  Јаков је најзад дошао код свог оца Исака у Мамрију,+ у Киријат-Арву,+ то јест у Хеврон, где су Аврахам и Исак живели као странци.+ 28  Исак је имао сто осамдесет година.+ 29  После тога Исак је издахнуо и умро, и био је прибран свом народу, стар, науживавши се живота.+ Сахранили су га његови синови Исав и Јаков.+

Фусноте

 „Алон-Вакут“ значи „огромно стабло плача“.
 Дословно: „изаћи из твојих бедара“.
 Дословно: „душом“.
 Види фусноту за Пст 22:24.